Ubod insekta: Mala mušica, veliki otok

Mnogi pacijenti sa neobičnim reakcijama na koži, izazvanih ubodom insekata, poslednjih nedelja traže pomoć hitnih službi, domova zdravlja i dermatoloških klinika. Uplašeni od mogućih alergijskih reakcija, infekcija i gušenja, pravo sa izleta na obalama reka, ili šumama, hrlili u ambulante i pokazivali mahom iznenađenim lekarima burne reakcije: velike crveno-modre pečate praćene otokom, bolom i pečenjem.

Prema rečima dr Ljube Vujanović, dermatovenerologa iz Klinike za dermatologiju Kliničkog centra Vojvodine, reč je o ubodima takozvane crne mušice, u narodu poznate kao “klintonka” ili “golubačka mušica”:

– Ubod ove mušice se ne oseti jer se u njenoj pljuvački nalazi anestetik. Kad popije krv, na mestu uboda uglavnom se pojavi kap krvi koji se sliva niz kožu, po čemu, već u prvi mah može da se prepozna da je reč o crnoj mušici. Nijedan insekt nakon uboda ne daje ni približno slične reakcije.

Dr Vujanović kaže da ovaj insekt ubada uglavnom po ekstremitetima, a moguće je da se kod jednog pacijenta pojavi čak od 50 do 60 uboda! Najčešće “žrtve” su izletnici pored reka i pecaroši koji dugo vremena provode kraj vode.

– Nakon uboda na koži se javljaju veliki pečati od 1,5 do dva centimetra u nivou kože, sa krvnim podlivima i otocima koji bole i peku, ređe svrbe. Ukoliko se ubodi nalaze na donjim ekstremitetima, pacijenti se žale da ne mogu da se oslone na nogu – objašnjava dr Vujanović.

Srećom, osim burne lokalne reakcije, ubod crne mušice ne izaziva sistemske alergijske reakcije poput gušenja. Bolni otoci prestaju u roku od četiri do pet dana, ako se na vreme primeni terapija. Ona podrazumeva uzimanje antihistaminika, a u težim slučajevima kortikosteroida ili injekcija.

Nasuprot ovoj reakciji, ujed komarca, krpelja ili pčele deluje kao “mačji kašalj”. Međutim, iako mogu da prođu neprimećeno, nisu retki slučajevi da se jave nimalo bezazlene alergijske i druge reakcije na koži. Najopasnije su alergije na ubode insekata u glavu i vrat. Ali, samo određene vrste insekata izazivaju burnu reakciju.

To su, kako kaže dr Rajica Stošović, alergolog i imunolog iz Instituta za alergologiju i imunologiju Kliničko centra Srbije, pčele, ose, zolje i stršljeni.

– Oni ubodom kroz kožu ubrizgavaju otrov. Insekti koji napadaju ugrizom: mravi, stenice, buve i pauci ne mogu da izazovu alergiju, već samo neprijatne reakcije – objašnjava dr Stošović. – Alergija na ubod je nasledna, ali nijedan znak nije dovoljan pokazatelj da neko ima alergiju na ubode insekata.

Alergija se manifestuje najpre crvenilom, otokom, bolom i svrabom pri čemu je otok u prečniku veći od 10 centimetara, i traje duže od 24 sata. U težem slučaju javljaju se pečati, crvenilo po čitavom telu, i otok mekih tkiva, jezika, grla, ždrela, prepona, genitalija.

– Ono što ugrožava život su uticaji na srce i krvne sudove, otok disajnih puteva, ždrela, larinksa, nepca, pri čemu se javljaju i mučnina, povraćanje, pad pritiska, što sve dovodi do gušenja – precizira dr Stošović. – Od uboda do težih posledica može da prođe najviše 15 minuta i zbog toga se veliki broj ovakvih slučajeva, nažalost, završava smrtnim ishodom.

Insekti koji grizu izazivaju manji bol, a više otok i crvenilo, dok se kod uboda insekata javlja jači bol. Reakcija prolazi za najviše dva sata. Naš sagovornik naglašava da ne treba dirati i češati obolelo mesto. Može se hladiti mlazom vode ili komadićem leda iz frižidera. Takođe, mesto ujeda valja namazati kortikosteroidnom mašću ili kremom.

– Svrab i bol mogu se ublažiti ako se na obolelo mesto stavi “pasta” od sode bikarbone pomešane sa vodom. Danas se na tržištu mogu naći dečje pirinčane ili kupke od ovsenog praha koje mogu dobro da posluže za ublažavanje svraba – kaže dr Stošović.

Da bi sprečili neprijatnosti sa insektima treba izbegavati mesta gde ima puno cveća, oblačiti garderobu svetle boje, ali izbegavati šarenu i crnu odeću koje privlače insekte. Poželjno je izbegavati jake sapune, deterdžente i omekšivače, jer mirisi privlače insekte.

Kod uboda pčele, pčelinju žaoku treba sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako ne hvatati žaoku pincetom, jer će se tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda oprati sapunom i vodom. Na povređeno mesto staviti hladan oblog od malo jabukovog sirćeta i dve kapi eteričnog ulja lavande.

Ujed pauka može da izazove grčenje mišića, ukočenost dela oko mesta ujeda, preterano znojenje, glavobolju, mučninu ili bol u stomaku. Nemojte da vas iznenadi i pojava neobičnog crvenog, belog ili plavog osipa u obliku kružića koji se javlja na mestu oko ujeda. A, ujedi otrovnih pauka mogu da izazovu glavobolju, groznicu, malaksalost i bolove u zglobovima.