U svakoj petoj porodici živi dete sa poremećajem govora i jezika

Na ove podatke upozoravali su stručnjaci pre epidemije koronavirusa. Na šta nas danas upozoravaju?

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Silvana Punišić, logoped sa Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, i Zorana Filipović, klinički psiholog na klinici „Dr Laza Lazarević”, objasnile su promene kod dece i tinejdžera koje nastaju u razvoju i odrastanju.

– Za eksplicitne rezultate i podatke o uticaju same epidemije na poremećaje verbalne komunikacije, od izgovora glasova do složenijih poremećaja u razvoju govora i jezika, rano je govoriti iz ugla nauke, ali se na tome radi – istakla je Silvana Punišić.

Ona dodaje da će deca koja su započela tretmane i prestala sa njima, a spremaju se za školu, ako je lečenje bilo u početnoj fazi, imati posledice u govoru. Sekundarne posledice nerazvijene verbalne komunikacije su poremećaj pažnje, poremećaj ponašanja i školskih veština, objasnila je. Na osnovu anketa koje je sproveo Institut, u svakoj petoj porodici živi dete sa poremećajem govora i jezika. Isto tako utvrđeno je da su i roditelji i deca pod stresom.

– Ponašanje i reakcija dece na ovu situaciju u velikoj meri zavisi od reakcije i ponašanja roditelja. Deca ne moraju u potpunosti da budu svesna situacije u kojoj se nalaze, ali su jako osetljiva na bilo kakve uznemirenosti roditelja. Deca su kao sunđer koji upija emocije roditelja, i u zavisnosti od uzrasta, reakcija se može ispoljavati na različite načine. Važno je reći za adolescente da se kod njih neke teškoće mogu ispoljavati u ponašanju, povećanoj iritabilnosti, anksioznosti i depresiji, oscilacija u raspoloženju – istakla je Zorana Filipović.

– Period gukanja su već glasovi, u trećem mesecu su grleni glasovi. Rečenica se očekuje između 12. i 15. meseca. U Srbiji je ogroman broj dece koja nisu progovorila i nisu skinula pelene, nemaju adekvatnu interakciju, socijalnu i verbalnu. Preterano su ispred elektronskih medija, telefona, televizora. U Srbiji je trenutno oko 350 logopeda koji mogu da se posvete deci. Na 20.000 stanovnika je jedan logoped. Situacija je alarmantna – rekla je Punišićeva.

Bilo koje neuobičajeno ponašanje koje značajno odstupa od ponašanja koje je dete do tada pokazivalo, zahteva odlazak kod psihologa radi prevencije.

Izvor: rts.rs
 

Razvoj govora u prvoj godini: Od gugutanja, brbljanja pa do prvih reči >>