Infekcije respiratornih puteva su najčešće bolesti kod dece. Procenjuje se da u našoj sredini dete do školskog uzrasta ima godišnje 6-8 infekcija respiratornih puteva.
U kasnijem uzrastu njihova učestalost se smanjuje, ali nija zanemarljiva ni u populaciji odraslih. Iako su uglavnom laganog toka, često bezazlene, zbog same učestalosti njima se mora pridati adekvatan značaj.
U nastajanju ovih infekcija ulogu igraju kako imunološki faktori deteta tako i faktori sredine. Prenaseljenost u velikim urbanim sredinama je glavni faktor da se infekcije gornjih respiratornih puteva javljaju češće i da gotovo gube sezonski karakter koji su nekada imale. Faktori koji takođe doprinose češćem javljanju respiratornih infekcija su aerozaghađenja, pušenje u stanu gde dete boravi, stanje uhranjenosti, neke hronične bolesti.
Najčešći prouzrokovači infekcija gornjih respiratornih puteva su virusi u preko 85 odsto slučajeva. Respiratorni virusi se prenose vazduhom, od inficirane osobe, kijanjem ili kašljanjem, a ređe direktnim kontaktom sa kontaminiranim materijalom. Najčešći virusi uzročnici infekcija respiratornog trakta su rinovirusi, korona, virus parainfluece, influence, adenovirusi, respiratorni sincicijalni virus.
Prehlada(nazeb) je najčešća respiratorna infekcija, uzrokovana virusnim uzročnicima, sa velikim uticajem faktora spoljnje sredine (izlaganje hladnoći). Rinovirusi su najčešći uzročnici ovog oboljenja, inkubacija je kratka, a infekcija se brzo širi.
Tipični simptomi za ovo oboljenje su zapušen nos, kijanje, pojačana nazalna sekrecija, a u težim oblicima dolazi i do skoka telesne temperature, promene raspoloženja, odbijanja obroka. Bolest u tipičnoj formi traje par dana, mada nekada ima i duži tok (i do dve nedelje).
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijske analize su uglavnom nepotrebne.
Lečenje je simptomatsko, dete izolovati od kolektiva (ranije korišćena preporuka mirovanje je neprimerena za dečji uzrast), davati mu puno tečnosti (u obliku u kojem hoće da je pije), toaleta nosa (fiziološki rastvor, nazalni dekongestivi), a po potrebi i primena nesteroidnih antireumatika (ibuprofen sa ili bez pseudoefedrina).
Antimikrobni lekovi nemaju nikakvog uticaja na dužinu i tok ovog oboljenja pa ih ne treba upotrebljavati.U slučaju komplikacija bolesti, akutne upale srednjeg uva (posebno česta kod male dece), ili paranazalnih šupljina antimikrobnu terapiju primenjivati po savetu lekara.
Treba napomenuti da se kod dece, posebno manjeg uzrasta, nedovoljno razmišlja o hroničnom rinitisu, oboljenju čije bi preveniranje sprečilo niz kasnijih komplikacija, već se deca dugo leče od prehlada (stalno je bolesno).Roditelji treba da sugerišu lekaru da ovaj problem postoji, jer oni ga jedino mogu i primetiti. Deca (posebno mlađa), ne mogu opisati subjektivne neprijatnosti, ali ako više meseci tokom godine detetu curi nos ili je zapušen i ima simptome u vidu kijanja i svraba, treba posumnjati na hronicitet (alergijske ili druge etiologije), problemu se mora adekvatno pristupiti.
Komentari (0)