U Srbiji samo 20 odsto dece pripadne očevima posle razvoda

Problem koji se javlja kao najveća prepreka u razvodu je otuđenje dece i nemogućnost da oba roditelja učestvuju u njihovom odrastanju, priča za „Danas” Dejan Pavlović, osnivač Udruženja očeva iz Novog Sada.

Kaže da blizu 80 odsto dece u razvedenim brakovima pripadne majkama, a oko 20 odsto očevima, da je najmanje deljenja roditeljstva i da nema zvaničnog podatka koliko je dece u kontaktu sa očevima, ali se računa da bar polovina dece koja su pripala majkama ostvari kotakt sa njima.

Dejan je i sam prošao kroz bolno iskustvo razvoda. Najteže mu je palo, kako kaže, razdvajanja od svog deteta, koga je posle dugo vremena najzad video i to pre mesec dana.

Nešto od svog velikog iskustva o ovim osetljivim temama Dejan je podelio sa Zrenjanincima na nedavno održanoj tribini u Kulturnom centru Zrenjanina, gde je predstavio širi model viđanja dece za razvedene roditelje.

– Prvo sa čime se suoče roditelji u razvodu je nepoznavanje prava i obaveza roditelja, zbog čega ulaze ili u nasilje ili u prekršajna i krivična dela. To je nešto sa čime se najčešće susrećemo, da roditelji ne znaju da je njihovo pravo da budu roditelji jedino pravo u tom smislu, a sve ostalo su obaveze. Kada dođe do razvoda, često dolazi do sukoba, gde je roditeljima sredstvo obračuna dete. Oni misle da je suština da onda Centar za socijalni rad treba da razreši situaciju. Polazim i od sebe, jer sam i sam mislio da je to tako. Zato kažem, ako dvoje roditelja ne može da se dogovori oko detata, neće to niko umesto njih lakše uraditi. Isto je i sa sudom koji donosi odluku o poveravanju starateljstva nad detetom. Ima dosta rigidnosti u donošenju tih odluka – govori Dejan Pavlović.

On ukazuje da ni ljudi koji odlučuju o dodeli deteta u centrima za socijalni rad nemaju dovoljno veština, jer tamo rade ne samo socijalni radnici već i psiholozi, pedagozi, defektolozi, andragozi, koji najčešće imaju samo osnovna znanja u vezi s problemom razvoda.

– Deca su tu kolateralna šteta. Deca osećaju ljubav prema oba roditelja i onda se dešava da onaj roditelj kod koga dete bude, kome bude dodeljeno vršenje prava roditeljstva, vrlo često bude taj koji manipuliše detetom – kaže Pavlović.

Dejan je socijalni radnik, to je postao posle svog iskustva sa razvodom, kako bi sebi i drugima pomogao. Kaže da je njegov zadatak u Udruženju očeva socijalna podrška, a da su udurženje osnovali razvedeni očevi koji žele da se bave roditeljstvom, ali im je to onemogućeno.

– Moje je da pružim socijalnu podršku, sa nekim aspektima pravne podrške. Pored toga, u udruženju imamo angažovana dva advokata, koje mogu roditelji da angažuju po povlaštenoj ceni, a imamo i psiho – socijalnu podršku, koju pruža psihoterapeut koji radi sa ljudima kojima je to najpotrebnije, jer je nekim razvedenim očevima potrebna psihološka podrška i terapija. Očevi su u nepovoljnijem položaju jer i sama statistika kaže da su u porodicama sa jednim roditeljem oni mnogo manje zastupljeni – objašnjava Dejan Pavlović.

On zagovara model ravnopravng roditeljstva, odnosno širi model viđanja, da što više oba roditelja budu uključena u podizanje dece jer je to boljitak za decu, manje je trauma i smanjuje se mogućnost nasilja. Nasilje, kaže Dejan, u bilo kom obliku, partnersko, emocionalno ili prema detetu, tako se smanjuje.

– Suština je da se roditelji uslove, kaže im se da je presuda zakon i da moraju to da poštuju. Onom roditelju koji to ne poštuje može da se preispita podobnost i tada je moguće doneti rešenje da nešto nije dobro za dete, a do tada treba dati šansu svima. Mi našim informisanjem roditelja pomažemo sistemu, time što ih upućujemo o koracima razvoda. Ni sam nisam znao kada mi se to dešavalo, jer, prosto, na to niko nije spreman. Nama se svakog dana javlja mnoštvo ljudi za savet, jer je razvod šok a sistem nije pravedan – zaključuje Dejan Pavlović.