I u Institutu za javno zdravlje ”Batut” ne spore da je 6,2 odsto maloletnika sasvim neuhranjeno, pa sumorne statistike pokazuju jasnu vezu između siromaštva i zdravlja. Za pomoć države mogu da se obrate samo roditelji koji zarađuje manje od 6.598 dinara mesečno!
Državna računica
– Da bi jedna tročlana porodica dobila socijalnu pomoć mora da ispuni određene uslove, a osnovni je imovinski cenzus – objašnjava Nevena Rajković iz Ministarstva rada i socijalne politike. – Od oktobra važi pravilo da nosilac domaćinstva koji ima prihode manje od 6.598 dinara mesečno može da traži pomoć. U višečlanoj porodici se, za svakog sledećeg odraslog člana, cenzus podiže za polovinu ovog iznosa (3.299 dinara), a za dete trećinu odnosno za 1.979 dinara. Dakle, tročlana porodica koja živi sa manje od 12.000 dinara mesečno se smatra ugroženom.
Meso samo jednom mesečno!
U ovom ministarstvu nemaju sumnje da je novac sasvim nedovoljan da bi se bilo koje dete kvalitetno prehranilo ma koliko se njegovi roditelji odricali svega u korist ishrane. Da je to nemoguće, pokazuju i ankete koje su zajednički sproveli zaposleni u Ministarstvu rada i socijalne pomoći i Unicefu i u kojima su roditelji neretko i nevoljno tvrdili da je na meniju meso samo jednom mesečno. Mada se ovim porodicama omogućava pravo na dečji dodatak, često ni ova pomoć nije dovoljna.
Siromašni bez pomoći
– Nije ni mali broj porodica sa decom koje uprkos siromaštvu ne primaju bilo kakvu pomoć, pa sve one žive u mnogo težem položaju od institucionalno zbrinutih osoba – kaže Radmila Ivetić, predsednik humanitarnog udruženja ”Banka hrane”, koje je u poslednjih pet godina sakupilo 142 tone namirnica i podelilo na adrese 36.000 najsiromašnijih domaćinstava. – Zato svakodnevno dobijamo dosta zahteva za pomoć i od pojedinaca i od raznih udruženja, socijalnih ustanova… A imamo čak i svoju bazu podataka koju pratimo redovno i svakako pomažemo onima koji se nalaze u najtežoj situaciji. A to su, pre svih, deca.
Najteže na jugu Srbije
Deca do 13 godina starosti su najranjivija grupa među ugroženim stanovništvom, kažu i u ”Banci hrane”, a najsiromašniji su u centralnoj i jugoistočnoj Srbiji.Zato je ova organizacija najčešće obilazila Kuršumliju, Plandište, Sečanj, Crnu Travu, Kučevo, gde je, uprkos tome što je reč o najnerazvijenijim opštinama, na spiskovima za socijalnu pomoć premalo imena.
Pročitajte još:
Vodič kroz zakone i propise >>
Pravilna ishrana predškolskog deteta >>
Komentari (0)