škole u Srbiji još nemaju plan šta da rade ako dođe do masovnog obolevanja od novog gripa. Nisu dobile uputstva od Ministarstva prosvete, a jedino im je rečeno da obezbede tečne sapune i papirne ubruse! Svetska zdravstvena organizacija upozorava, međutim, da njihovo zatvaranje ima najveću korist na početku epidemije, idealno pre nego što se zarazi jedan odsto stanovništva.
Izbor pravog trenutka za zatvaranje škola je od velike važnosti, kažu u SZO. U idealnim uslovima bi zatvaranje škola smanjilo potrebu za lečenjem za 30 do 50 odsto obolelih u najgorem periodu pandemije. Međutim, ako bi se škole prekasno zatvorile, to bi imalo ograničen značaj za smanjenje širenja virusa.
SZO je preporučila da se razmotre prednosti i mane zatvaranja škola, upozoravajući da bi najveći trošak bio napravljen kada roditelji izostaju sa posla da bi negovali bolesnu decu. – Odluku o zatvaranju škola donosi Ministarstvo zdravlja i prosvete na osnovu date situacije. Za sada se još ne razmišlja o tome, jer ne postoji nijedan faktor za to. Još se pripremamo, jer se veći talas obolevanja može očekivati krajem jeseni i početkom zime – objašnjava dr Branislav Tiodorović, član Radne grupe za pandemiju gripa.
Tiodorović kaže da predstoje tri faze pred zatvaranje škola. Prva je kada broj obolelih počne da se povećava, ali bi škole još radile. Tada su najbitniji školski lekari koji moraju prepoznati decu koja imaju simptome pred dobijanje gripa i poslati ih kući. Tada se već prelazi u drugu fazu i razmišlja se o zatvaranju škola.
– škole moraju da pripreme program šta će biti sa decom koja su zdrava i kako će da izvode nastavu. U trećoj fazi škole se zatvaraju, ali bitno je da se ne zatvore sve u isto vreme – objašnjava dr Tiodorović.
U beogradskim školama kažu da još nisu dobili uputstva po kojima bi postupali u slučaju pandemije. Jedino što im je rečeno jeste da obezbede tečne sapune i papirne ubruse u toaletima.- Niko nam ništa nije rekao niti naložio šta da radimo u slučaju pandemije, niti su na snazi neke posebne mere prevencije. Trudimo se da u toaletima ima tečnog sapuna, jer je to osnovni vid higijene, ali ništa više od toga za sada nema – priča za „Blic“ Zlatko Grušanović, direktor Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Beogradu.
I u srednjim školama tvrde da svakodnevno očekuju detaljnija uputstva i da sve što znaju uglavnom čuju u medijima.- Uputstva nam još nisu stigla, mada očekujemo da će nam Ministarstvo prosvete ubrzo dati bar osnovne smernice – ističe Irena Brajović, direktorka Osme beogradske gimnazije.
I u niškim školama situacija je slična. Direktorka Osnovne škole „Radoje Domanović“ Dušica Tričković kaže da nisu dobili uputstva od Ministarstva prosvete. – Očekujemo da će nam uskoro stići precizna uputstva nadležnog ministarstva kako da organizujemo nastavu. Očekujemo da ćemo do Gradskog štaba uskoro da dobijemo propagandni materijal za učenike, kako bi znali koje su najvažnije mere zaštite i kako da se ponašaju – objašnjava direktorka.
Za šumadijski okrug oformljen je tim koji će učiniti sve da grip ne dobije šire razmere.- Svim školama, vrtićima, studentskim domovima i javnim ustanovama uputili smo plakate i flajere sa ciljem da u ovom trenutku podignemo nivo opšte, kolektivne, a nadam se i individualne higijene – kaže Nebojša Ranković, zamenik direktora kragujevačkog Instituta za javno zdravlje. U 22 kragujevačke škole, koje pohađa oko 14.000 učenika, toaleti su opremljeni tečnim sapunima i papirnim ubrusima, a redovnije se dezinfekuju hodnici, učionice, nastavnički kabinet i ostale prostorije.
I novosadske osnovne i srednje škole, sem povećanja nivoa higijene u svojim obejktima, nisu preduzele druge korake radi zaštite. Načelnik školske uprave Novi Sad Petar Viđikant kaže da su imali već nekoliko sastanaka posvećenih ovom problemu, ali da se još čeka konkretno uputstvo Ministarstva prosvete.
– Sa Aktivom direktora osnovnih škola i Aktivom direktora srednjih škola u Novom Sadu, kao i u celom Južnobačkom okrugu dogovoreno je da se u svim objektima poveća nivo sanitarne i higijenske zaštite. To konkretno znači da se u školama obezbede dovoljne količine sapuna i ubrusa kako bi učenici mogli redovnije da peru ruke, kao i da se češće čiste objekti i provetravaju prostorije – navodi Viđikant.
Komentari (0)