Naučnik Hi Džankui sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Šendženu tvrdi da je uspešno uspeo da napravi prve „dizajnerske bebe”, dobijene poznatom CRISPR metodom editovanja genoma.
U pitanju su dve devojčice bliznakinje, dok je identitet majke kao i ostali detalji za sada nepoznat.
Hi Džankui je izjavio da je veoma ponosan na svoj uspeh, ali da mu je cilj bio orijentisan ka opštem zdravlju društva i eliminisanju problematičnih gena i mutacija pre nego na stvaranju „dizajnerakih beba”, s obzirom da je primarna svrha njegovih eksperimenata bila sa namerom da eliminiše rizik HIV infenkcije među bebama.
Šta je CRISPR tehnologija?
CRISPR tehnologija predstavlja jednostavan ali moćan alat za editovanje genoma. Ovaj alat omogućava naučnicima da menjaju sekvence DNK kao i genetske funkcije. Pun naziv ove tehnologije je CRISPR-Cas9 i čita se kao „KRISPER”. Prvi put je uspešno korišćena 1987. godine na bakterijama E. Coli, zatim na nekim kompleksnijim organizmima, da bi kasnije bila primenjena na vinskim mušicama, sitnim glodarima, primatima a potom – ljudima.
Da li smo na pomolu genetske neravnopravnosti?
Vest da je praktično moguće odabrati bebu „po svojoj meri” izazvala je različite reakcije, doduše najviše negativne. Iako je veliki broj ljudi iz naučne sfere s oduševljenjem prihvatio vest, većina smatra da je ovakva genetska manipulacija generalno loša po čovečanstvo i da je sve samo ne humana. Kojim tokom će se dalje razvijati stvari – da li će ovaj pomak stvoriti nove generacije „savršenih” ljudi, kako će sve to uticati na nas kao vrstu i da li tako nešto uopšte treba odobriti, samo su neka pitanja na koja trenutno ne možemo dati definitivan odgovor.
Hi Džankui još uvek nije zvanično objavio svoj rad ni u jednom naučnom časopisu, što neki vide kao sumnju za uspešnost njegovog proboja. On je svestan da se njegov rad donekle smatra kontraverznim i da će biti žestoko kritikovan i dovođen u pitanje, ali je spreman da prihvati svaki komentar, bilo pozitivan ili negativan.
Naučnici još uvek skeptični
Tehnologija CRISPR još uvek nije u potpunosti spremna za bezbednu primenu na ljudskom genomu i neophodna su detaljnija istraživanja, smatraju naučnici. Iako je njihov stav po ovom pitanju apsolutno jasan, to ne sprečava neke naučnike i istraživače širom sveta da eksperimentišu na svoju ruku, doduše samo u privatnim laboratorijama. Svakako da je samo pitanje vremena kad će ova tehnologija biti potpuno bezbedna i dostupna svima, ali trenutno se nalazi u svojoj ranoj fazi te će „dizajnerske bebe” nažalost morati da pričekaju još neko vreme.
Izvor: www.sciencenews.org
Foto: Shutterstock / Pixabay
Komentari (0)