Novi dom u inostranstvu u poslednjih desetak godina pronašlo je 116 mališana iz Srbije. Najviše devojčica i dečaka sada ima nove porodice u Americi, njih 47, i u Švedskoj 40. Prošla godina je, prema podacima Ministarstva rada, bila rekordna po broju inostranih usvojenja kada je 21 dete druge roditelje pronašlo van granica naše zemlje.
Razlika između naših i stranih usvojitelja je u tome što domaći, kao razlog usvajanja navode svoju potrebu da se ostvare kao roditelji, dok su u svesti stranaca altruističke i religijske motivacije, da usreće druge. Kako za Novosti objašnjava Dragan Vulević, pomoćnik ministra za rad, u Srbiji se ljudi jave uglavnom kada do određenih godina ne uspeju da biološkim načinom postanu mame i tate, ili posle nekoliko neuspešnih vantelesnih oplodnji.
Strani usvojitelji već imaju svoju biološku decu
“Oni žele da zadovolje potrebu za detetom, ali i da odgovore na njegove potrebe. Strani usvojitelji već imaju svoju biološku decu, ostvarili su se na tom polju i uglavnom usvajaju četvrto ili peto dete. Karakteristično je da su to mališani sa smetnjama u razvoju, fizičkim hendikepom ili ozbiljnim zdravstvenim problemima”, kaže Vulević.
Po našem zakonu, prvenstvo prilikom usvajanja imaju ljudi iz Srbije. Na put u neku od evropskih zemalja, Kanadu ili Ameriku, mogu da krenu devojčice i dečaci za koje se u razumnom roku, a to je oko godinu dana, ne nađe usvojitelj u Srbiji. Najčešće duže čekaju deca sa razvojnim problemima i Romi.
Prilikom usvajanja nadležni traže od svake agencije koja posreduje u proceduri da ima hašku licencu i da ispunjava standarde za rad. “Pre nekoliko godina javila se jedna američka agencija koja je pokušala da mešetari i vara sopstvene građane. Odmah je obaveštena američka ambasada, a oni su dalje reagovali”, kaže Vulević.
“Naši roditelji u zanemarljivo malom broju prihvataju bolesnu i romsku decu. Poslednjih godina pojavljuje se blagi trend tolerancije na ove razlike, ali je to još neznatno”, naglašava Vulević.
Motivi za usvajanje različiti kod naših ljudi i stranaca
Najzainteresovaniji za naše devojčice i dečake već godinama unazad su Šveđani, a mnoge organizacije iz ove skandinavske zemlje sarađuju na ovom polju i sa Kinom, Korejom, Etiopijom, Rumunijom. Švedska je Srbiju ocenila pouzdanom zemljom, odakle dolaze deca sa raščišćenim porodičnim statusom i pouzdanom procedurom.
“To nazivamo opštom podobnošću deteta za usvajanje. Znači, dete je bez roditeljskog staranja, nepoznatih roditelja, koji su ili lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. To utvrđuju centri za socijalni rad i sudovi”, kaže Vulević. Iako smo tek u decembru 2013. godine ratifikovali Hašku konvenciju o međunarodnom usvojenju, mi smo po njenim merilima postupali oduvek. Srpsko zakonodavstvo je, smatra sagovornik, pouzdano u ovoj oblasti i zato se stranci odlučuju za nas. U postupku se usvojitelju predoče sve karakteristike deteta, poreklo, zdravstveno stanje, razvojni potencijali, ništa ne sme da se krije.
“Samo tako on može da donese odluku da li želi baš to dete. Ako mu to ne kažete, dovodite ga u zabludu. I mi volimo da sarađujemo sa Šveđanima, zato što švedske agencije koje rade na pripremi usvojitelja, jako dobro to rade i imaju razvijene usluge podrške usvojitelju u kriznim periodima. Oni u Srbiji provedu sa detetom od 20 do 25 dana, dete ih prihvati, ali podrška kada se vrate u Švedsku je vrlo značajna, a oni to jako dobro rade”, dodaje Vulević.
Komentari (0)