U genima je zapisano koja nam ishrana najviše odgovara

Mapiranjem ljudskog genoma, od 2003. godine se razvija put personalizovane medicine. Prvo je bilo usmereno na životno ugrožavajuće bolesti, ali se poslednjih godina radi na tome kako zdrav organizam da održimo zdravim, kaže za RTS dr Stefan Krstić.

– Kada govorimo uopšte o ishrani, nemaju samo gojazni ljudi problem, nego i oni koji imaju dobar indeks telesne mase, ali treba da spoznaju svoju genetiku da bi shvatili koje su prave životne navike što se tiče ishrane, a da odgovaraju njihovom genetskom statusu – pojašnjava dr Krstić.

Namirnice su već podeljene u tri osnovne grupe (ugljeni hidrati, proteini i masti), ali imamo nepoznanicu da ne znamo kojoj grupi pripadamo, odnosno u kojem odnosu treba da konzumiramo te hranjive materije.

– Analizom tih gena koji regulišu varenje određenih nutrijenata, mi u stvari utvrđujemo te varijetete, izmenjena stanja koja nisu možda postojala čak ni kod naših roditelja, i ona se odražava na varenje ugljenih hidrata, proteina ili masti – ističe Krstić.

Prema njegovim rečima, nutrigenetika je iznedrila nutrigen test kojim se brisom iz usta dobija rezultat koji se sastoji iz četiri grupe ljudi.

– Neki treba da izbegavaju ugljene hidrate, drugi masti. Neki su netolerantni na jednu grupu namirnica, a drugi na dve, pa im preostaje samo jedna – objašnjava doktor.

Ono što je jako važno jeste da se nutrigen testom dobijaju preporuke za ceo život kako da neko pravilno prema svom genetskom zapisu konzumira hranu, kao i koje vrste fizičkih aktivnosti treba da primenjuje.

Što se genetskih predispozicija i određenih stanja, poput alergija, sklonosti, bolesti i drugih stanja, Krstić navodi da je retko šta u potpunosti genetski uslovljeno.

– Najčešći tip je kada postoji genetska predispozicija, ali koja da bi se ispoljila zavisi od životnog stila. Postoji i treći tip, a on je nevezan za genetiku i zavisi od toga kako smo se ponašali u životu – kaže Krstić za RTS.