U Crnoj Gori i dalje se rađa više dečaka od devojčica

U Crnoj Gori već decenijama rađa se više dečaka nego devojčica, uglavnom zbog toga što roditelji više žele muško dete, pa zato često pribegavaju ranoj genetskoj proveri pola i abortusu ako nije u pitanju dečak, izvestila Radio-televizija Crna Gora povodom Međunarodnog dana devojčica.

Roditi sina po svaku cenu i zadovoljiti očekivanja porodice u tradicionalnom društvu, pritisak je pod kojim vekovima žive mnoge žene u Crnoj Gori.

Sagovornica RTCG Amela kaže da zna puno primera da su žene bile prinuđene na 4, 5 abortusa: „Dve, tri devojčice rode, pa onda idu na te provere. Muž jednostavno hoće sina, hoće naslednika.”

Psihološkinja Ranka Božović ističe percepciju društva da je, ako ne donese na svet muško dete, žena manje vredna.

Božović objašnjava da se u Crnoj Gori tradicionalno kada se rodi muško dete sprema veselje. Sin je naslednik, neko ko produžava lozu, čuva i brani kuću. Kako se gleda još na ćerke potvrđuje i drama kroz koju je prolazila žena s kojom je delila sobu, a koja je rodila ćerku: „Nije htela da je podoji, nego je beba ležala na dnu njenih nogu, zbog toga što je bila, čini mi se četvrta devojčica”.
 

Međunarodni dan devojčica, 11. oktobar, posvećen je promovisanju njihovih prava i povećanju svesti o neravnopravnosti s kojom se suočavaju samo zato što su devojčice.
 

Veliko istraživanje, koje je RTCG sprovela pre četiri godine sa BIRN-om i CIN-om, pokazalo je da takva tradicija, udružena sa zloupotrebom medicine u Crnoj Gori – pobeđuje, jer je žena u reproduktivnom dobu sve manje. Pošto rano utvrde pol genetskim testiranjem, žene se odlučuju na prekid trudnoće ako nose devojčicu, ali broj selektivnih abortusa ostaje skriven i kad se obavljaju u legalnom roku ili kasnije.

„Sada u CG imamo 3.000 žena manje nego što bi trebalo da imamo”, istakla je doktorka u KCCG Olivera Miljanović.

Profesor Čedomir Čupić smatra da je takav pristup, kao obrazac ponašanja roditelja, vrlo opasan.

„On je štetan, imaće velike posledice po demografsku budućnost Crne Gore”, kaže Čupić.

Izveštaji Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija godinama upozoravaju na neravnotežu u broju rođenih dečaka i devojčica u Crnoj Gori i drugim zemljama na Balkanu.

Ni kampanja „Neželjena”, pokrenuta nakon priče RTCG „Gde su nestale crnogorske devojčice?” 2017, nije dala očekivane rezultate, iako su u pomoć pozvali sve crnogorske institucije.

Maja Raičević ispred Centra za ženska prava kaže da je trebalo da se na jednom zajedničkom sastanku napravi akcioni plan čiji bi krajnji ishod bio smanjenje ovog problema. Međutim to se nikad nije desilo.
 

Međunarodni dan devojčica, posvećen je onima koje se, na putu ka boljem i dostojanstvenijem životu, suočavaju s preprekama samo zato što su devojčice i dodatno, bore se, protiv rodno zasnovanog nasilja.
 

„Imali smo nedavno nažalost slučaj ubistva devojke kao slučaj rodno zasnovanog nasilja, gde je evidentno da institucije nesu radile svoj posao kako treba. Dakle, životi žena očigledno nisu jednako vredni kao životi muškaraca u Crnoj Gori”, ocenila je Raičević.

A sve se može promeniti vrlo lako, poručuje ona: „Za početak, roditelji prilikom vaspitavanja da vode računa da decu vaspitavaju na isti način, da devojčice nisu manje vredne. A istovremeno, institucije su tu da kroz obrazovne programe i druge forme na neki način pokrenu temu rodne ravnopravnosti.”

Rodna ravnopravnost nije samo pitanje koje se tiče žena, već podjednako i muškaraca.