Dečaci i devojčice se često ponašaju različito. Zašto je to tako? Delom zbog toga što se različito ophodimo prema njima, a delom zbog genetike. Evo nekih najčešćih razlika.
Ko više voli da se mazi?
Naravno devojčice. Okolina je uvek nežnija prema devojčicama, a stroža prema dečacima. Možda je to razlog zašto neki dečaci, kad postanu malo stariji, ne prihvataju nežnost baš rado. Dok je zagrljaj idealna vrsta maženja za devojčice, dečaci će kao maženje shvatiti golicanje, rvanje, valjanje u travi.
Ko se nabacuje peskom?
Dok dečaci rado odmeravaju snage, devojčice su brižne. Predrasuda? Ne, istina – tvrde psiholozi koji se bave razvojnom psihologijom. Devojčice i dečaci se prema drugoj deci tokom igre ponašaju drugačije. Istraživanja su pokazala da se devojčice mnogo više trude da budu u dobrim odnosima s drugima i da se sporazumeju i da pomažu. Dečaci su češće agresivni i vole da ih ljudi doživljavaju kao uspešne.
Ko glasnije viče?
Od svih beba koje roditelji dovode kod pedijatra zbog čestog plakanja, više od polovine, tačnije oko 70 odsto, reč je o dečacima. Niko tačno ne zna zbog čega. To bi moglo da bude povezano s poteškoćama u prilagođavanju životu van majčine utrobe jer nervni sistem dečaka tokom porođaja nije još zreo kao kod devojčica.
Takođe je poznato da su mnoge muške bebe sklonije stresu nego ženske. Ako su izloženi laganom, ali konstantnom opterećenju (na primer buci), nivo kortizona se jako brzo poveća. Kod devojčica isto tako opterećenje neće izazvati rast nivoa tog hormona stresa.
Kome treba više flastera?
Dečacima. Vaši mini junaci češće se povređuju jer više vole riskantne poduhvate. U istraživanjima odvažnog ponašanja male dece kanadski psiholog Barbara Morongielo došla je do zanimljivih zaključaka: prvo, određene aktivnosti znatno više devojčica nego dečaka smatra rizičnim (na primer opasno pentranje).
Drugo, devojčice će pre izbegavati takve opasnosti, dok dečaci, čak i kad spoznaju opasnost, ne smatraju da bi nešto zaista moglo da im se dogodi. Treće, dečaci imaju drugačiji stav prema nezgodama. Za njih je povreda jednostavno peh, dok devojčice zbog toga optužuju sebe.
Ko je češće bolestan?
Dečaci kao mala deca češće boluju od alergija i nešto češće od infekcija nego devojčice. Posle puberteta to se menja. Tad više alergija izbija kod devojaka i zbog bolesti one više izostaju iz škole. Generalno, dečaci su češće bolesni dok su mali: najveći deo hiperaktivne i dece koja mokre u krevet jesu dečaci i oni pokazuju i više poremećaja u govoru (mucanje, usporeni jezični razvoj) nego devojčice.
Ipak stručnjaci kao što je Renate Niesel, psiholog na Minhenskom državnom institutu za ranu pedagogiju, upozoravaju da se zbog toga mnogo manje pažnje poklanja zdravlju devojčica, i to posebno psihičkom: „Možda se oblici ponašanja dečaka samo jasnije primećuju. Tako depresivni poremećaji u dečijoj i adolescentskoj dobi, koji češće pogađaju devojčice, često ne budu prepoznati", izjavila je Niesel.
Ko se s kime igra?
Dečaci rado prave mala društva od četiri do šest članova. Devojčice se dobro osećaju u grupi od dva do tri člana. Više dece znači više akcije – zato ćete na igralištu ili u dečijem vrtiću češće naići na dečačku bandu nego na ekipu sastavljenu od devojčica.
Devojčice i dečaci profitiraju i kad se igraju zajedno. Tad upoznaju drugačije oblike ponašanja, nadopunjuju se u veštinama i interesima. Prijateljstva između dečaka i devojčica pospešićete međusobnim pozivanjem na igranje i zajedničkim zabavama.
Kako da postanu snažni?
– ukažite im poverenje dajući im neke zadatke
– motivišite ih za dostignuća i samostalno delovanje
– naučite ih da smeju da plaču i redovno ih tešite
– budite roditelji koji povremeno priznaju svoje greške i slabosti
– deca vole da čuju da su super, vredni vaše ljubavi, jaki i snalažljivi
– naučite ih svojim ponašanjem kako da rešavaju konflikte bez vikanja
– ne uklanjajte im sve prepreke s puta
– budite roditelji koji postavljaju granice
– budite roditelji koji ponekad i popuste
Komentari (0)