„Pravi program za pravi uzrast” je kampanja čiji je cilj podizanje svesti o značaju zaštite dece od TV programa koji im nije namenjen. Ovaj sistem počiva na podeli odgovornosti između regulatora, medija i roditelja, a starosne oznake namenjene su gledaocima, roditeljima i staraocima.
Kampanja je pokrenuta od strane Regulatornog tela za elektonske medije, kancelarije UNICEF-a u Srbiji i Udruženja novinara Srbije kako bi se javnost upoznala sa novim sistemom označavanja kojim se deca štite od potencijalno štetnih sadržaja kojima bi, putem medija, mogla da budu izložena.
Upoznajmo TV oznake
Starosna oznaka koja je zvučno najavljena i vidljiva na ekranu treba da bude upozorenje i dobra smernica za odabir TV sadržaja za gledanje. Na osnovu informacija koje imaju, od roditelja, ili osobe koja se o detetu stara treba odlučiti da li je bezbedno dete ostaviti samo pred TV ekranom ili promeniti kanal, obzirom da se radi o programu koji nije namenjen detetu određenog uzrasta.
Medijska pismenost roditelja, staratelja, baka i deka ogleda se i u upoznavanju sa svrhom, izgledom i značenjem TV oznaka. Na ovaj način, roditelji se uključuju u zaštitu dece od potencijalno štetnih TV sadržaja i rade sve što je u njihovoj moći kako medijski sadržaji ne bi naškodili moralnom, mentalnom i fizičkom razvoju deteta.
Oznake su tu kako bi osetljivoj publici najavili uznemirujuće scene i pravovremeni su znak da slede scene nasilja, vuglarnog govora, upotrebe narkotika, prostitucije, nagrađivanja društveno nepoželjnog ponašanja…
Analiza programa televizija sa nacionalnom frekvencijom koja je rađena u toku šest meseci, pokazala je da su emiteri u Srbiji prihvatili označavanje, međutim – ne vode se istim kriterijumima. Ustanovljena je nedoslednost u obeležavanju istog ili sličnog sadržaja, velika razlika u sadržajima koji se označavaju istom TV oznakom, neodgovarajuče označavanje rijaliti i pseudo rijaliti programa, neodgovarajuće vreme emitovanja rijaliti i pseudo rijaliti programa, kao i da struktura programa ne prati ozačavanje.
Sa druge strane, roditelji dece uzrasta od 10 do 17 godina ističu da su problematični zabavni sadržaji komercijalnih televizija, promovisanje potrošačke kulture i estradnih ličnosti koje se predstavljaju kao uzori, a u isto vreme smatraju da je potrebno da se deci ponudi veći izbor kvalitetnog programa i usklađivanja termina emitovanja sa vrstom programa koji se emituje.
Imajući i u vidu i evropska i svetska iskustva u sistemu označavanja za decu neprikladnih medijskih sadržaja, UNS i UNICEF su u saradnji sa psiholozima predložili kriteriujume namenjene emiterima, a koji bi se primenjivali na sve televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Osim obavezujućih smernica za određivanje starosnih oznaka, mediji su dužni da ističu tri vrste oznaka – 12, 16 i 18. Mediji su dužni da ih drže na vidljivom mestu u vrhu ekrana, sve vreme trajanja programa. Na ovaj način, oznake upozoravaju da program nije namenjen mlađima od 12, 16 ili 18 godina. Ovom preporukom, mediji su dobili još jednu obavezu – da se najava programa koji nosi starosnu oznaku objavljuje isključivo u vreme dozvoljeno za emitovanje tog programa.
TV program sa oznakom 12 može se emitovati u vreme kada se očekuje da deca prate program uz roditelje.
TV program sa oznakom 16 može se emitovati samo između 22 sata i 6 sati ujutro.
TV program sa oznakom 18 može se emitovati samo između 23 sata i 6 sati ujutro.
Šta oznake podrazumevaju?
U sadržajima označenim kategorijom 12 prikazano nasilno ponašanje zastupljeno je sporadično, a celokupni ton i atmosfera ne bi smeli dugotrajno da izazivaju strah, napetost i nelagodu. Prikazano nasilje ne sme biti intenzivno i detaljno prikazano, scene ne smeju biti dugotrajne i teške, a prikazane posledice nasilja ne bi treba da budu slikovito prikazane.
Programi označeni kategorijom 16 mogu sadržati detaljno prikazano teško nasilje i njegove posledice, seksualno nasilje u manjem obimu, nago telo bez detaljnog prikazivanja, zloupotrebu droge, alkohola, pušenja, ali bez pozitivnog stava prema takvom ponašanju.
Oni programi koji imaju kategoriju 18 prikazuju detaljno teško nasilje i njegove zastrašujuće posledice, seksualno nasilje i patnje žrtve, erotske sadržaje. Veoma je detaljno i intenzivno prisustvo zastrašujućih scena, zloupotrebe droga, alkohola, a bez izrazito negativnog stava prema takvom ponašanju.
Osim što informaciju o programu dobijate neposredno uoči i tokom njegovog trajanja, starosne oznake mogu se videti i u teletekstu.
Koliko je štetno za dete da gleda program koji nije namenjen njegovom uzrastu?
Od detetovog neposrednog socijalnog okruženja, a najviše onih odraslih u koje dete ima poverenja, zavisi da li će i kako neprikladni sadržaji uticati na njega. Roditelji su jako važan filter između realnosti i onoga što deca vide na televiziji. Roditelji treba detetu da pomognu da interpretira odnos sadržaja koje vidi u medijima i realnosti.
Ako smatrate da program šteti detetu…
Ako smatrate da medij krši prava deteta neodgovarajućim označavanjem ili emitovanjem programa možete se žaliti Regulatornom telu za elektronske medije, kao i samom mediju u roku do 30 dana od emitovanja spornog sadržaja. Medij je po propisima dužan da o ovakvoj pritužbi obavesti Regulatora kao i o merama koje je preduzeo.
Komentari (0)