Deca mlađa od dve godine ne bi smela da gledaju u bilo kakav ekran, savetuje američko udruženje pedijatara. Naročito televizijski jer računar i DVD „samo“ sprečavaju razvoj deteta u godinama koje su presudne, a na TV programu vrebaju brojni sadržaji koji mogu da se trajno uvuku u podsvest.
Istraživanje upozorava i na gledanje reklama. Naime, deca do 10. godine odgledaju 10.000 reklama, koje im usađuju predrasude, podstiču ih na jedenje nezdrave hrane i odvlače od prijatelja i druženja.
Prema američkom istraživanju, čak 84 odsto dece prati reklame na televiziji, a 58 odsto obraća pažnju na velike plakate. Čak i sasvim mala deca od roditelja traže upravo određene robne marke, a više od polovine želi odeću sličnu onoj koju nose njihovi idoli s TV-a.
Vi birate program koji deca gledaju
Stručnjaci upozoravaju da bi tek nakon druge godine dete smelo da gleda do sat vremena programa na dan. I to kvalitetnog, obrazovnog koji će utažiti znatiželju na njemu prihvatljivi način. Jer decu će lako zainteresovati bilo šta što je na TV-u. Još gore od usađivanja želje za određenim proizvodom su nuspojave. Kako ne mogu da razlikuju stvarni od imaginarnog sveta, deca poruke u reklamama shvataju doslovno.
Reklame koje se koriste humorom zasnovanom na stereotipima da su trudnice „lude“, da samo žene peru veš… možda neće direktno da promene detetov pogled na svet, ali će se uvući u podsvest. Jer deca svet oko sebe upijaju kao sunđer.
Stručnjaci poseban akcenat stavljaju na reklame. U reklamama će da ih privuče šarenilo i pesmice koje se lako pamte. Međutim, reklame će ih i zbuniti i šokirati. Recimo, dete ne može da sebi objasne bakterije koje su prikazane kao simpatična stvorenja, a mama in govori da su bakterije loše… Zatim, ljude koji se pretvaraju u mašine…
Za stariju decu su veoma opasne reklame koje su namenjene starijima jer uglavnom pogrešno prikazuju svet. Zato roditelji, osim usađivanja kvalitetnih navika gledanja televizije, moraju što je češće moguće gledati televiziju s decom, pitati ih za mišljenje i razjasniti im kako su reklame stvorene samo zato da zavaraju.
Uvek pitajte šta i zašto gleda
Osim što ćete pokazati interes, ako dete pitate šta gleda i zašto, moći ćete lakše da procenite kako doživljava program i da li ga gleda samo zato što „nema pametnijeg posla“ ili ga emisija stvarno zanima.
Ugasite TV ako ga niko ne gleda
Ako televizor stoji upaljen samo kao pozadinska buka, dete će privući šarene sličice. Osim što će ga odvući od druženja, igranja i drugih aktivnosti primernih njegovom uzrastu, to je najlakši način da dete vidi sadržaje koji njemu nisu namenjeni.
Takođe će steći naviku da ubija vreme pred televizorom, umesto da čita, izađe s prijateljima …
Za vreme jela nema televizije
Zureći u televiziju deca pojedu više, a ujedno manje uživaju u hrani. Osim toga, obrok je često retka prilika da se čitava porodica druži. Čak i ako jede, samo podučite dete da pritom ne gleda TV.
Uvek postavljajte pitanja
Dešifrujući reklame može se smanjiti njihov uticaj na decu. Pitanja poput „Zašto ti se ovo sviđa“, „Misliš da to izgleda kao u reklami“ ili „Čini li ti se to kao dobar izbor“ navešće dete da samo shvati reklame.
Poistovećivanje sa crtanim junacima
Većina će prepoznati da superjunaci i crtani likovi nisu stvarni, ali predškolska deca teško razlikuju dva sveta ako zamišljeni liče na stvarne. Na primer, dete može reći: „Ovo je stvarno jer junak ima istog psa ko ja!“
Deca „prodaju“ i automobile
Čak i ako nisu ciljano tržište, deca su važan marketinški alat. Svaki roditelj će dati sve od sebe da bi mu dete bilo na sigurnom, pa deca putem reklama „prodaju“ automobile, deterdžente… šaljući pritom poruku: „Ako ovo ne kupite, loš ste roditelj.“
Reklame menjanju doživljaj sveta
Nakon što su pojeli dva identična hamburgera, deca su tvrdila da je ukusniji onaj koji je bio zapakovan u originalnu ambalažu. Samo zato jer su ih reklame uverile da je takav hamburger najbolji.
Komentari (0)