Srbiji svake godine manje od deset žena premine na porođaju ili tokom babina, tačnije 42 dana nakon dolaska deteta na svet, tako bar kažu podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prošle godine je tokom trudnoće, porođaja i babina umrlo sedam žena, a 2015. i 2014. najlepši period života žene bio je koban za osam nesuđenih majki. Istovremeno, oko 350 odojčadi okonča život pre prvog rođendana.
Iako su ovi podaci veoma uznemirujući, Srbija spada u zemlje sa niskom stopom maternalne smrtnosti, što je znak dobre perinatalne zaštite, tačnije medicinskog zbrinjavanja majke i deteta od začeća i do nekoliko nedelja posled porođaja.
Podaci na globalnom nivou poprilično su zastrašujući. Polovina trudnih žena na svetu ne dobija adekvatnu negu tokom trudnoće, niti ima ima uslova da ode na četiri obavezna pregleda, podaci su Svetske asocijacije perinatalne medicine.
Zbog komplikacija u trudnoći svakoga dana u svetu umre 830 žena na porođaju, što znači da ostanemo bez 300.000 majki godišnje. Većina ovih smrtnih slučajeva, prema podacima Svetske asocijacije perinatalne medicine, može biti sprečena adekvatnom negom u trudnoći i na porođajima, i ukoliko bi sve žene imale pristup hitnom zbrinjavanju.
Photo: Pixabay
Profesor dr Snežana Rakić, načelnik najvećeg porodilišta na Balkanu u bolnici „Narodni front”, u razgovoru za naš list kaže da Srbija ima dobru zaštitu trudnica i porodilja i da statistika upravo to i pokazuje.
– Voleli bismo da nemamo nijednu preminulu trudnicu, ali budući da imamo oko 65.000 porođaja godišnje, broj tragično završenih trudnoća je zaista minimalan. Ukoliko na 10.000 porođaja samo jedan završi smrću porodilje, to ipak ne može da bude zabrinjavajući podatak – objašnjava dr Rakić.
Ona dodaje da su najčešći uzroci smrtnosti porodilja krvarenje na porođaju, trombo-embolijski procesi, kao i sistemske bolesti poput visokog krvnog pritiska ili malignih bolesti koje se sve češće javljaju u trudnoći.
Ona objašnjava da su u Srbiji obavezna tri pregleda tokom trudnoće u 12, 22. i 32. nedelji, kao i da posle 36. nedelje trudnica obično odlazi lekaru svakih sedam dana. Naša sagovornica kaže da žene u Beogradu redovno posećuju lekare tokom trudnoće, ali da ne zna kakva je situacija u unutrašnjosti. Inače, prošle godine je živorođeno 64.734 deteta, pre dve godine 65. 657, a 2014. rođena je 66.461 beba.
U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kažu da ne postoje podaci o prosečnom broju pregleda koje trudnice obave tokom trudnoće, jedino postoji evidencija o ukupnom broju poseta ginekologu širom Srbije.
Kada je u pitanju smrtnost odojčadi, prošle godine je u Srbiju u prvoj godini života preminulo 348 beba. U poslednjih sedam godina broj umle odojčadi se smanjuje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Najviše dece, 492, umrlo je 2009. godine, godinu dana kasnije taj broj je pao na 460, a 2011. na 414. U poslednje tri godine kreće se oko 350.
Prema rečima Snežane Rakić, glavni uzrok smrtnosti odojčadi je prevremeno rođenje. Granica porođaja je sada spuštena na 24 nedelje i težinu deteta od 600 grama.
Prema podacima Svetske asocijacije perinatalne medicine, čak tri četvrtine smrtnih slučajeva novorođenčadi u svetu nastaju zbog komplikacija prilikom prevremenog porođaja i neonatalnih infekcija. Do 2030. godine sve zemlje sveta trebalo bi da smanje stopu neonatalne smrtnosti na manje od 12 na 1.000 rođenih.
Takođe, podaci ukazuju da se jedna od deset žena porodi pre 37. nedelje trudnoće. Godišnje se širom sveta zabeleži oko 13 miliona prevremenih porođaja, a u poslednjih 27 godina, iz nepoznatih razloga, stopa prevremenih porođaja širom sveta je porasla za oko 14 odsto.
Dobri rezultati i u slučaju visokorizičnih stanja
– Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije pratimo sva stanja trudnoće i vodimo kompletnu brigu o novorođenčadi naših pacijentkinja i zato mogu da kažem da je, u odnosu na smrtnost porodilja u najrazvijenijim zemljama sveta, Srbija na svetski zavidno priznatom nivou – ističe prof dr Aleksandar Stefanović, direktor klinike, u koju se, kao u tercijarni centar, redovno upućuju iz Srbije i iz regiona mnoge žene u ozbiljnom stanju kada je reč o ugroženosti i majke i ploda, ali su to vrlo retko životno ugrožene pacijentkinje.
Photo: Pixabay
– Naša zdravstvena nega organizovana je tako da uz korišćenje i poštovanje protokola i vodiča za vođenje i završavanje trudnoće i porođaja, kako u normalnim, tako i u visokorizičnim trudnoćama, uz multidisciplinarni i timski rad, u tim stanjima uspevamo da dobijemo i zdravo potomstvo i održimo ne samo život, već i zdravlje žene – dodaje profesor. – U pogledu mortaliteta novorođenčadi najčešći uzroci su infekcije, asfiksija i kongenitalne anomalije. Smrtnost raste proporcionalno sa gestacijskom zrelošću.
Broj kontrolnih pregleda u trudnoći varira u različitim zemljama, ali se preporučuje da se obavi bar po jedan pregled u toku svakog trimestra, podvlači doktor. U prvom trimestru, kaže direktor, zbog utvrđivanja trudnoće, opšteg pregleda i skrininga na najčešće trizomije („dabl test”), u drugom – radi sagledavanja anatomije ploda i praćenja zdravstvenog stanja trudnice, u trećem radi praćenja stanja ploda i njegove kondicije (CTG pregledi) i opšteg stanja trudnice i planiranja vremena i načina porođaja.
– U Srbiji i Beogradu najveći broj trudnica ima redovne kontrole zasnovane na ovim principima. Na učestalost kontrola utiče i stanje trudnice i ploda. Redovne preglede sprovode pre svega izabrani ginekolozi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a po potrebi i specijalisti-konsultanti u sekundarnim i tercijarnim ustanovama. U odnosu na potrebe za primarnom zaštitom, moram istaći da je Ministarstvo zdravlja obezbedilo i besplatne preglede, čime je obezbeđeno da se prekontrolišu i na vreme uoče zdravstveni problemi trudnica – ne zaboravlja da pomene prof. dr Aleksandar Stefanović.
Izvor: www.politika.rs
Komentari (0)