Porođaj carskim rezom nema nikakve prednosti u odnosu na klasični, ne predstavlja nimalo manju traumu ni za bebu ni za majku, a statistika pokazuje da je ishod po plod mnogo bolji ako se dete rodi prirodnim putem – ističe primarijus dr Dejan Maletić, načelnik Centra za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.
Broj beba rođenih carskim rezom u Srbiji gotovo se udvostručio u odnosu na 1998. godinu, nedvosmisleno pokazuju statističke brojke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Od 66.989 porođaja, koliko ih je u našoj zemlji bilo pre tačno deset godina, 3,147, ili 4,7 posto, završilo se carskim rezom, dok je na isti način 2007. godine porođeno 7,95 odsto trudnica.
Brojke u većim srpskim gradovima jednako su alarmantne: prošle godine carskim rezom rođeno je 20,45 odsto beogradskih beba, u Novom Sadu 17,20 odsto, a 14,14 procenata Nišlijki izbeglo je klasične porođajne muke.
Srpkinje u ovom fenomenu, izgleda, nisu usamljene: poređenja radi, 1965. godine, kada su porođaji carskim rezom u SAD prvi put izbrojani, ustanovljeno je da se 4,5 odsto tamošnjih trudnica tako porodilo, dok je prošle godine svako treće američko novorođenče „carski” došlo na ovaj svet.
Laici porast broja nevaginalnih porođaja uglavnom dovode u vezu sa pomodarstvom i linijom manjeg otpora („zašto bih se mučila ako ne moram”, ili „i kuma Mira se tako porodila, zašto ne bih i ja”), navodnom lekarskom mogućnošću da dodatno zarade ili „razmaženošću” današnjih trudnica.
Nasuprot tome, srpski akušeri među najčešće razloge opredeljivanja za porođaj carskim rezom navode povećanje broja patoloških trudnoća budućih majki, koje se upućuju u opremljenije zdravstvene centre u velikim gradovima, postojanje „repova iz prošlosti” u vidu ponovljenih carskih rezova, pri čemu je veća verovatnoća da će ginekolozi lakše i brže doneti odluku da i narednu trudnoću na isti način okončaju, kao i snažniji pritisak na praćenje rezultata rada lekara, koji se danas mnogo češće nego u ranijem periodu suočavaju sa krivičnim tužbama ako se vaginalni porođaj završi nepovoljno.
Operacija visokog rizika
Iako većina žena veruje da je neuporedivo veće olakšanje doneti naslednika na svet carskim rezom, ginekolozi ovo smatraju jednom od najvećih predrasuda – budući da se porodilja u takvom stanju nimalo ne oseća kao carica, jer je reč o jednoj od najrizičnijih operacija koje medicina poznaje.
Velika je paramedicinska zabluda da je carski rez jednostavan zahvat. Stepen potencijalnog krvarenja može se porediti sa prskanjem slezine ili aorte, budući da porodilja nažalost može izgubiti mnogo krvi za izuzetno kratko vreme.
Jedna od najbanalnijih posledica carskog reza jeste postoperativna anemija, koja se obično koriguje preparatima gvožđa. Rešenje za obe komplikacije je i primanje tuđe krvi ili plazme, što je rizično bez obzira na sve provere u službama transfuzije, pri čemu i imunološki odgovor na krvni transplantat može biti negativan.
Takođe, ponekad se javlja sepsa, kao i posle bilo koje operacije. Zatim, boravak u bolnici je duži, a oporavak ponekad traje nedeljama, što može u velikoj meri da umanji radnu sposobnost porodilje.
Može doći do urinarnih infekcija i steriliteta, postporođajne depresije, česte su povrede bešike i kasnije pojava priraslice u trbuhu, a među retkim posledicama je čak i splet creva – objasnio je za „Politiku” primarijus doktor Dejan Maletić, načelnik Centra za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra Zvezdara u Beogradu.
On je naglasio da carski rez nema nikakve prednosti u odnosu na prirodni porođaj, da nikako nije manja trauma ni za bebu ni za majku, a statistika pokazuje da je ishod po plod mnogo bolji ako se dete rodi prirodnim putem.
Prema rečima dr Maletića, bebin prvi udah je neretko otežan prilikom carskog reza, a tokom ovog opasnog zahvata plodova voda, koja kod običnog porođaja prolaskom kroz rodnicu biva prirodno istisnuta iz detetovog respiratornog sistema, može izazvati začepljenje krvnih sudova majke.
Takođe, budući da se radi o jednom dubokom rezu trbušnog zida i materice, „carski” porođaj je, ma koliko paradoksalno to zvučalo, mnogo bolniji od prirodnog: posle popuštanja anestezije često je danima potrebno „kljukanje” analgeticima.
Buduće majke treba da znaju i to da posle ove operacije lučenje mleka „kreće” od 24 do 36 sati kasnije, pa je potrebno koristiti veštačko mleko.
Takođe, može doći do popuštanja šavova, a preporučuje se i da se porodilje neko vreme čuvaju većih napora dok im se unutrašnji organi i ligamenti materice ne vrate na mesto.
Da anestetici ne bi došli u kontakt sa bebom, neophodno je da dete napusti matericu najranije tri i najkasnije deset minuta od početka zahvata.
Kada je operacija neizbežna
Moj lični stav je da i kod nas treba zakonom omogućiti trudnici da traži carski rez. Naravno, svakoj treba izložiti sve rizike i argumente protiv takvog njenog zahteva.
Ipak, ne treba biti stručnjak pa zaključiti da je vaginalni porođaj prirodniji i zdraviji. Akušeri KBC Zvezdara ne izlaze u susret porodiljama koje bez ikakvih indikacija insistiraju na tome da im se uradi carski rez – zaključuje načelnik Centra za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.
Kako tvrde stručnjaci, ovaj zahvat je neizbežan isključivo ako se proceni da bi prirodni porođaj mogao da ugrozi život majke, pa su tako neke od apsolutnih indikacija izuzetno krvareći porođaji, centralno postavljena materica, prevremeno odlubljivanje posteljice i toliko uska karlica majke da se takav porođaj ne može završiti vaginalno, iako je, naravno, svaka trudnoća „slučaj za sebe”.
Kod nas je uvreženo mišljenje da se posle vantelesne oplodnje porođaj mora završiti carskim rezom, ali za to ne postoji uvek medicinsko opravdanje.
Pored toga, karlični položaj bebe još se može smatrati normalnim, ali ako ovakav porođaj „zatkom” ne ide svojim tokom, treba ga prekinuti i preći na carski rez.
Takođe, ako se indikacije za operaciju ne ponavljaju, nema razloga da se sledeća trudnoća ne završi klasičnim porođajem, ali on mora biti veoma ozbiljno praćen – kaže primarijus dr Dejan Maletić, dodajući da se kao argument za carski rez ponekad uzima u obzir i veoma jak strah trudnice od prirodnog porođaja, ali i da Bazedovljeva bolest nije indikacija za operaciju.
Među nekim od zabluda koje pripadnice „lepšeg pola” često „neguju” jeste i ta da se žene sa visokom dioptrijom moraju po svaku cenu poroditi carskim rezom jer će im od napora prsnuti krvni sudovi oka, tj. da će im se mrežnjača „odlubiti”. Na pitanje koliko je opravdan strah ako se zatrudni ubrzo posle carskog reza, primarijus dr Maletić kaže:
Ne treba ići na abortus samo zato što je prošlo malo vremena od carskog reza, jer je rizik od povreda materice prilikom kiretaže u prvim mesecima posle operacije prilično veliki. Ipak, moj bi savet bio da prođu bar dve godine do sledeće trudnoće i eventualno sledećeg carskog reza – smatra naš renomirani akušer.
Komentari (0)