Trećina samohranih majki ne radi

Čak 77.000 žena u Srbiji starosti od 25 do 54 godine nije zaposleno i ne traži posao zato da bi brinule o deci ili starijim članovima porodice. Podaci govore da je stopa radne neaktivnosti veća kod žena koje imaju decu, a ova tendencija je naročito prisutna kod samohranih majki – čak trećina žena koje same gaju decu nije aktivno na tržištu rada, istakla je dr Jelena Žarković Rakić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu i direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke.

Ona je na panel diskusiji „Rodne nejednakosti u Srbiji”, održanoj na Ekonomskom fakultetu, naglasila da skoro dve trećine nezaposlenih žena navodi da ih nedostupnost ili visoka cena vrtića sprečava da aktivno traže posao. U prilog ovoj tezi ilustrativno govori podatak da svega 16 odsto mališana mlađih od tri godine i tek polovina dece starosti od tri do pet godina u našoj zemlji ide u vrtić, a u mnogim gradovima Srbije postoji uredba da prednost prilikom upisivanja u obdanište imaju deca zaposlenih roditelja. Poređenja radi, u zemljama Evropske unije na snazi su tzv. Barselona ciljevi, koji nalažu da trećina dece mlađe od tri godine i 90 odsto dece predškolskog uzrasta detinjstvo provodi u obdaništu.

Sem toga, u našoj sredini postoji snažan kulturološki obrazac da decu treba da čuvaju majka ili baka, kako bi ih „sačuvale” od prehlade i virusa u obdaništu. Zbog toga se veliki broj žena vrti u začaranom krugu nezaposlenosti i nemogućnosti da brigu o deci poveri zaposlenima u predškolskom obrazovanju.

– Iako Zakon o radu dozvoljava skraćeno radno vreme, statistika svedoči da tek 12 odsto žena u našoj zemlji koristi tu zakonsku mogućnost – pre svega zbog toga što minimalna osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje iznosi 35 procenata prosečne bruto zarade. To u statističkom prevodu znači da zarada žene koja radi skraćeno radno vreme iznosi oko 22.000 dinara – ocenila je dr Žarković Rakić.

Analizirajući stanje rodne ravnopravnosti na tržištu rada, ona je istakla da je broj dečaka i devojčica upisanih u osnovne i srednje škole u Srbiji gotovo isti, a broj studentkinja za šest odsto veći od broja mladića koji upisuju fakultete. Međutim, rodna podela u obrazovanju vodi segregaciji na tržištu rada, s obzirom na to da se žene uglavnom školuju za neproizvodna i „pomažuća” zanimanja, dok su muškarci više zastupljeni na fakultetima koji edukuju za proizvodna i ekonomska zanimanja. O tome svedoči podatak da čak dve trećine zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu čine žene, a da čak 90 odsto zaposlenih u građevini čine muškarci.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i programska direktorka Secons grupe za razvojnu inicijativu dr Marija Babović istakla je da se Srbija, prema indeksu rodne ravnopravnosti, nalazi na 22. mestu evropske liste. Najveći pomak Srbije u odnosu na 2016. godinu desio se u domenu političke moći, pre svega zbog porasta broja žena u parlamentu. Međutim, kada je reč o socijalnoj moći, nalazimo se na dnu evropske lestvice, pre svega zbog malog broja žena u upravnim odborima medija, naučnih ustanova i olimpijskih sportova.

Ipak, podaci govore da je rodna neravnopravnost najveća kod kuće, jer žene čak 3,5 sata više od muškarca rade u kući, zaključila je dr Marija Babović.