Iako su društvene mreže stvorene da povezuju ljude, ispostavlja se da se mnogi upravo zbog njih ne druže ni sa kim iz svoje okoline, već usamljeni sede u sobi i internetom putuju svetom
Kada je mladi student Univerziteta Harvard Mark Zakerberg 2004. godine osnovao „Fejsbuk” kako bi akademci međusobno lakše komunicirali verovatno nije mogao da pretpostavi da će 14 godina kasnije svaka treća osoba na planeti imati svoj profil na ovoj popularnoj socijalnoj mreži.
U ovom momentu više od dve milijardi ljudi na svetu ima svoj profil na „fejsu”, a najveći broj korisnika živi u Evropi i SAD – gotovo svi punoletni građani starog i „novog” kontinenta članovi su ove društvene mreže.
Od kada su socijalne mreže postale „najvažnija sporedna stvar” u našim životima, postalo nam je važnije da snimimo savršenu fotografiju nego da uživamo na koncertu, u društvu voljene osobe ili pogledu na morsku pučinu.
Odgovor na pitanje zašto imamo potrebu da fotografije sa plaže i svoje stavove o životu postavljamo na socijalne mreže relativno je jednostavan i glasi – zato što smatramo da ne postojimo u realnom svetu ako ne postojimo u virtuelnom, tvrde psiholozi.
Foto: Pixabay
Iako najveći broj korisnika „Fejsbuka” zna da može ostati bez posla ili bez partnera ako napišu jednu pogrešnu stvar ili objave kompromitujuću fotografiju, „Fejsbuk” koristi trećina čovečanstva. Zbog čega je tako veliki broj ljudi na ovoj društvenoj mreži?
Dr Dalibor Petrović, vanredni profesor na Saobraćajnom fakultetu, predavač na master studijama na Filozofskom fakultetu i autor knjige „Društvenost u doba interneta”, kaže:
– Zato što je čovek društveno biće – „Fejsbuk” je odgovor na usamljenost koju nam je donela civilizacija. On nije uzrok, već posledica socijalne izolacije. Internet je skrojen po meri naše otuđenosti, a socijalne mreže su logičan odgovor na život koji je brz, dinamičan i ostavlja malo vremena za druženje. Savremeni čovek shvata da nema više vremena da sedi sa prijateljima i zadovoljava se „Fejsbukom”. Kao „nagradu” za korišćenje mreže on dobija mogućnost da bude u vezi s brojnim osobama. Te veze jesu pliće, ali su brojnije. Ljudi stupaju u kontakt sa osobama iz osnovne i srednje škole jer znaju da socijalne veze danas znače sve, počev od mogućnosti da dobiješ (bolji) posao, novac za lečenje ili mogućnost za putovanje.
Dodaje da su nam društvene mreže donele mogućnost da budemo u kontaktu s onima s kojima ne delimo isti prostor i kiseonik i budemo bliski s osobama koje nisu s nama, ali problem nastaje ako nam virtuelna realnost postane važnija od realnosti u kojoj živimo.
– „Fejsbuk” je ujedno i jedno od najboljih marketinških sredstava. Baš kao što trgovac u izlog stavlja najbolje proizvode, jer time privlači mušterije, tako i mi na „Fejsbuk” projektujemo svoj imidž, a ne svoj identitet. Trudimo se da budemo što lepši, pametniji i duhovitiji, jer za to dobijamo komplimente u obliku lajkova, a pažnja i lajkovi su mera uspeha u virtuelnom svetu – zaključuje Petrović.
Foto: Pixabay
Miroljub Radojković, profesor na Fakultetu političkih nauka, tvrdi da su „Gugl”, „Fejsbuk” i „Majkrosoft” najveće reklamne agencije na svetu i podseća da smo svi smo mi ostavili digitalne otiske u virtuelnom svetu.
– Još u kapitalizmu smo naučili da nema besplatnog ručka. Iako mislimo da nas članstvo na društvenim mrežama ništa ne košta, mi ga plaćamo drugom valutom, a to su naše vreme i naša privatnost – dajemo svoj profil i svoj identitet. Dobra strana socijalnih mreža jeste što nas spajaju sa rođacima i prijateljima u inostranstvu, a loša je što nas udaljuju od prijatelja u zemlji. Zakerberg je smatrao da će svet biti bolje mesto ako budemo sklopili što više prijateljstava sa osobama iz drugih zemalja, ali realnost nije potvrdila njegova očekivanja – mi se ne družimo sa različitima, već s ljudima koji dele naše vrednosti, uverenja i pogled na svet – ocenjuje profesor Radojković.
On ističe da su „milenijumci” svoje postojanje preneli na profile na socijalnim mrežama, a njihov najveći strah je da ne ostanu bez mobilnog telefona i interneta. Jer, kada nema neta, nema ni „Fejsbuka”, a kada nema „Fejsbuka” oni smatraju da ne postoje.
Siva Vajdijanatan, profesor medijskih studija na Univerzitetu Virdžinija i autor knjige „Antidruštvene mreže”, podseća da je „Fejsbuk” postao najrašireniji sistem za nadzor u istoriji – više od dve milijardi ljudi na svetu i milioni kompanija i političkih servisa „Fejsbuku” detaljno opisuju svoje strasti, sklonosti, uverenja i planove. Osim toga, „Fejsbuk” prati sve veze i interakcije između ljudi i grupa, predviđa buduće veze i usmerava buduće interakcije.
Popularna socijalna mreža verovatno zna sve adrese na kojima smo živeli, svaki broj fiksnog i mobilnog koji smo koristili, sve naše nadimke i naloge na servisima koje smo koristili.
Rijaliti najtraženiji na „Guglu”
Građani naše zemlje ove godine su na „Guglu” najčešće pretraživali rijaliti i serijske programe, kao i sportske događaje. Najtraženiji pojam za kojim su tragali jeste rijaliti „Zadruga”, a za njim sledi glumac Nebojša Glogovac, čija je smrt obeležila sam početak godine. Događaji kao što su svetsko prvenstvo u fudbalu i fudbalska utakmica između Zvezde i Liverpula izazvali su veliko zanimanje naših sugrađana, a veoma su popularne bile i pretrage aktuelnih televizijskih sadržaja, pre svega domaćih i stranih igranih serija – „Ubice mog oca”, „Istine i laži” i „Južni vetar”.
Izvor: Politika.rs
Komentari (0)