Iako je poznato da bebe imaju kratko sećanje i da u najranijem uzrastu lako mogu da promene navike i za nekoliko dana nauče da se same uspavljuju, ostaje dilema da li ih pustiti da plaču ili ne. Stručnjaci koji smatraju da bebe treba pustiti da plaču tvrde da one ne trpe stres, jer često plaču samo zato što im je dosadno i da će ako ne odgovarate na njihove pozive vrlo brzo same da se uspavaju i prihvate nova pravila bez posledica.
Osim toga, tvrde da dete ne treba podizati iz kreveta i zaista, ako ste dovoljno strpljivi i možete da podnesete ponekad i višesatno plakanje bez prekida, već posle dan-dva videćete da je beba naučila sama da se uspava i da više ne traži ljuljuškanje ili društvo.
Međutim, ima i stručnjaka koji tvrde da je to pogrešno i da bebe na taj način dobijaju “poruku” da niko ne odgovara na njihove potrebe i gube osećaj sigurnosti, a te tvrdnje potkrepili su istraživanjem koje je pokazalo da nivo hormona stresa kortizola ostaje visok kod plačljivih beba čak i danima nakon što su naučile da se same uspavaju.
Drugim rečima, dete je i dalje nesrećno, ali vam to više ne daje do znanja. Kontrolisano plakanje nije dobro, tvrde oni, jer je bebama ponekad sve potaman, nisu ni gladne ni mokre, već samo žele majčin dodir i ljubav. Kažu i da je svako dete različito, pa neka imaju izraženiju potrebu za fizičkim kontaktom i da zbog toga ne treba uspostavljati stroga pravila uspavljivanja nego se prilagođavati svakom detetu posebno.
Istraživanje je obavljeno paralelno nad majkama i decom. Majke su bile dovoljno blizu da čuju da deca plaču, ali nisu smele da im priđu. Nivo kortizola meren je kod majki i kod dece prve i treće noći. Do treće noći bebe su vrlo malo plakale, ali je nivo kortizola bio isti, dok je kod majki opao, što znači da su se opustile kada nije bilo dečjeg plača. Iako bebe ponašanjem nisu odavale utisak da su pod stresom u trenucima uspavljivanja, ona su i dalje imala visok nivo kortizola. Jedina mana ovog istraživanja je, tvrde stručnjaci, što nivo kortizola nije meren duže vreme, odnosno nije utvrđeno kada je količina kortizola počela da opada.
Koji god pristup da izaberete, bilo da pokušate da naučite bebu da se sama uspavljuje ili trčite na svaki šum u dečju sobu, treba da znate da deca najčešće između 4. i 10. meseca, čak iako su se dotle sama uspavljivala, počinju da pokazuju strah od odvajanja, bude se i traže društvo i “utehu” da bi ponovo zaspala.
To je normalna, razvojna faza, jer beba postaje svesnija i sebe i okruženja, poznaje majku i oca i želi njihovu blizinu. Kako ćete reagovati odlučite sami ili u dogovoru sa pedijatrom, ali imajte na umu da se deca vrlo razlikuju i da saveti koje dobijate često ne mogu da se primene na vaše dete.
Komentari (0)