Regan Logan je blogerka i kolumnistkinja portala Motherly. Ipak, njena najveća uloga u životu je to što je majka petoro dece.
Bogato iskustvo poslužilo joj je kao inspiracija da napiše veoma emotivno pismo svom detetu koje je dotaklo roditelje širom sveta koji prate njen rad.
Evo šta je Regan napisala…
Foto: Shutterstock
Dok sam zavirivala preko kreveta da proverim da li još uvek spavaš, shvatila sam da mogu da ispraznim mašinu za pranje sudova ako požurim. Verovatno bih mogla otići i do mašine za sušenje veša da složim peškire. Ali, dok sam posmatrala kako ti se grudi lagano podižu i spuštaju, shvatila sam da bi samo trebalo da legnem pored tebe.
Jer, ti si moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana.
Tiho sam otrčala u kuhinju da zgrabim kafu s pulta i podgrejem je u mikrotalasnoj. Uzela sam kolač iz ostave i pokupila nekoliko napola ispijenih flašica vode koje su tvoja braća i sestre ostavili razbacane po kući. Dok sam tiho dotrčala nazad u spavaću sobu da te proverim, bio si u istom položaju.
Videla sam da se meškoljiš i da ćeš se možda ubrzo probuditi i shvatila da bi samo trebalo da legnem kraj tebe…
Jer, ti si moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana.
Pogledala sam sobni bicikl, samo malo udaljen od kreveta. Cipele su bile odmah pored, spremne da ih obujem. Kladim se da sam mogla da odradim kratku vožnju, možda se i brzo istuširati posle.
Ali dok sam slušala tvoje malene udahe i izdahe, tako nesigurne ali i tako savršene, shvatila sam da bi samo trebalo da legnem kraj tebe…
Jer, ti si moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana.
Ponovo se oglasio moj telefon. Upravo je stigao još jedan imejl i tri poruke. Barem pet do deset ljudi je čekalo da me čuju. Moram da pobrinem i za račune kojima je rok dospeća plaćanja krajem iduće sedmice.
Ali dok sam razmišljala o listi zadataka koje sam sinoć ponosno napravila i nameravala da danas obavim, shvatila sam da bi samo trebalo da legnem kraj tebe.
Jer, ti si moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana.
Počela sam nestrpljivim korakom da izlazim iz sobe, boreći se iznutra sama sa sobom. Htela sam da iskoristim ovaj trenutak dok spavaš kako bih se kasnije osećala dobro zbog svega što sam zapisala i obavila.
Već trenutak kasnije ponovo sam bila pored kreveta kako bih te pogledala. Nagnula sam se da proverim dišeš li, dok se tvoje savršeno telo nije ni pomerilo.
Ali kad sam dodirnula tvoju sićušnu ruku, shvatila sam da bi samo trebalo da legnem kraj tebe.
Jer, ti si moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana.
Podigla sam te i stavila na svoja prsa, jer si se počeo meškoljiti.
Shvatila sam da bih češće trebalo da budem kraj tebe, čak i dok nesvesno spavaš, jer ono što jesam ili nisam učinila tebi nije važno.
Jer, ti si moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana.
Uzdahnula sam. Rastopila sam se dok si tiho, ali namerno stezao svoje sićušne prste oko mojih. Oči su ti još uvek bile zatvorene, počeo si lagano da se smeješ kao da razmišljaš u sebi: „Ovde je. Konačno me sluša. Ovde je. Pored mene. Dobar je osećaj kad je mama pored mene.”
Jer, ti si moje dete zauvek, ali moja beba samo godinu dana.
Komentari (0)