Test iz urina spasava i majku i bebu

Vođa tima, profesorka interne medicine doktorka Vesna Garović, koja već godinama u Mejo klinici radi na Klinici za nefrologiju i hipertenziju i Klinici za akušerstvo i ginekologiju, u intervjuu za Večernje novosti, objašnjava kako se došlo do novih saznanja.

– Doskoro se smatralo da se belančevine u mokraći kod preeklamptičnih trudnica javljaju usled poremećaja endotelijalnih ćelija koje oblažu krvne sudove, u procesu poznatom kao endotelijalna disfunkcija. Moje istraživanje je pokazalo da se belančevine u mokraći javljaju kada dođe do poremećaja epitelijalnih ćelija, podocita, koje oblažu male krvne sudove u bubregu sa spoljašnje strane. Kada dođe do disfunkicije ovih ćelija, one se pojavljuju u mokraći, i to pre belančevina, što omogućuje njihovu upotrebu kao ranih markera preeklampsije.

– U okviru mog istraživanja ove pojave u trudnoći posebno se bavim otkrivanjem ranih markera preeklampsije, epigentike preeklampsije, i kasnih kardiovaskularnih i bubrežnih posledice do kojih ona može da dovede. Patent za test koji smo razvili preuzela je jedna irska kompanija, koja trenutno radi na njegovoj validaciji i komercijalizaciji.

– Moj radni dan je podeljen na pola, između pacijenata bolničkih i ambulatnih, i istraživanja. Takva vrsta karijere mi pomaže da se bavim translacionim istraživanjem, koje podrazumeva blisku vezu između pacijenta i istraživačke laboratorije, sa krajnjim ciljem primene najnovijih saznanja u svakodnevnoj kliničkoj praksi. To je model koji nije uobičajen na Medicinskom Fakultetu u Beogradu, gde su lekari ili istraživači, ili kliničari. U Srbiji nije praksa da lekar kliničar vodi laboratoriju i radi laboratorijsko istraživanje.

– Preeklampsija se javlja posle 20 nedelja trudnoće i karakterišu je povišen pritiskak i pojava belančevina u mokraći. Najteže forme su one koje se jave pre 32. nedelje, kada zbog ozbiljnosti posledica, uglavnom po majku, a nekada i po dete, trudnoća mora da se završi bilo indukcijom ili carskim rezom. Kod ovih pacijentkinja prevremeni porođaj često vodi problemima sa detetom zbog nezrelosti.

– Prvi simptomi mogu da budu nespecificni, kao što su glavobolja, mučnina, umor, i vrlo često su oni pogrešno protumačeni tokom trudnoće. Progresija preeklampsije obično je udružena sa pojavom bola u gornjem delu trbuha, i otocima koje prati naglo povećanje telesne težine. Veoma je važno da se trudnice odmah pri pojvi ovih simptoma obrate lekaru.

– U velikoj meri. Najteže komplikacije kod majke su neurološke, uključujući i moždani udar, edem pluća, srčane i bubrežne komplikacije. Iz tih razloga, a naročito kod teških formi, trudnoća mora da se završi. Kod bebe, komplikacije se javljaju iz dva razloga. Prvo, zbog bolesti posteljice u preeklamsiji beba može usporeno da raste i, u najtežim slučajevima, da umre pre porođaja. Drugo, prevremeno završenje trudnoće vodi komlikacijama koje nastaju zbog nezrelost bebe usled prevremenog porođaja.

– U blažim slučajevima, trudnoća ne mora se završi, ali zahteva intenzivno praćenje trudnice i bebe i tretiranje povišenog pritiska. Prevremeni porođaj je indikovan za teške forme preeklampsije. Ako u ovim slučajevima porođaj može da se odloži za 48 sati, neophodno je trudnici dati lekove koji ubrzavaju sazrevanje pluća bebe.

– Moj tim se sastoji od 20 istraživača sa multidisciplinarnim profilima i interesovanjima u oblasti akušerstva i ginekologije, nefrologije, kardiologije, epidemiologije, genetike, epigenetike, i molekularne biologije. Od 2013. godine ostvarila sam saradnju sa docentom doktorkom Natašom Milić sa Katedre za statistiku i bioinformatiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Doktorka Milić donosi ekspertizu u bioinformatici, dok je istovremeno lekar i poseduje izuzetno razumevanje u polju medicinske statistike.