Istraživački tim američke Mejo klinike razvio je test kojim može da se utvrdi koje su trudnice u drugom trimestru trudnoće u većem riziku od dobijanja preeklampsije, odnosno izrazitog skoka krvnog pritiska. Ovaj test bazira se na identifikaciji ćelija poreklom iz bubrega koje, pod normalnim uslovima i u nekomplikovanim trudnoćama, nisu prisutne u mokraći.
Vođa tima, profesorka interne medicine doktorka Vesna Garović, koja već godinama u Mejo klinici radi na Klinici za nefrologiju i hipertenziju i Klinici za akušerstvo i ginekologiju, u intervjuu za Večernje novosti, objašnjava kako se došlo do novih saznanja.
– Doskoro se smatralo da se belančevine u mokraći kod preeklamptičnih trudnica javljaju usled poremećaja endotelijalnih ćelija koje oblažu krvne sudove, u procesu poznatom kao endotelijalna disfunkcija. Moje istraživanje je pokazalo da se belančevine u mokraći javljaju kada dođe do poremećaja epitelijalnih ćelija, podocita, koje oblažu male krvne sudove u bubregu sa spoljašnje strane. Kada dođe do disfunkicije ovih ćelija, one se pojavljuju u mokraći, i to pre belančevina, što omogućuje njihovu upotrebu kao ranih markera preeklampsije.
Da li proučavate neke posebne oblasti preeklampsije i da li je test već dostupan trudnicama?
– U okviru mog istraživanja ove pojave u trudnoći posebno se bavim otkrivanjem ranih markera preeklampsije, epigentike preeklampsije, i kasnih kardiovaskularnih i bubrežnih posledice do kojih ona može da dovede. Patent za test koji smo razvili preuzela je jedna irska kompanija, koja trenutno radi na njegovoj validaciji i komercijalizaciji.
.jpg)
Foto: Pixabay
Kako dolazite do podataka koje koristite u istraživanju?
– Moj radni dan je podeljen na pola, između pacijenata bolničkih i ambulatnih, i istraživanja. Takva vrsta karijere mi pomaže da se bavim translacionim istraživanjem, koje podrazumeva blisku vezu između pacijenta i istraživačke laboratorije, sa krajnjim ciljem primene najnovijih saznanja u svakodnevnoj kliničkoj praksi. To je model koji nije uobičajen na Medicinskom Fakultetu u Beogradu, gde su lekari ili istraživači, ili kliničari. U Srbiji nije praksa da lekar kliničar vodi laboratoriju i radi laboratorijsko istraživanje.
U kom periodu trudnoće se najčešće javlja preeklampsija?
– Preeklampsija se javlja posle 20 nedelja trudnoće i karakterišu je povišen pritiskak i pojava belančevina u mokraći. Najteže forme su one koje se jave pre 32. nedelje, kada zbog ozbiljnosti posledica, uglavnom po majku, a nekada i po dete, trudnoća mora da se završi bilo indukcijom ili carskim rezom. Kod ovih pacijentkinja prevremeni porođaj često vodi problemima sa detetom zbog nezrelosti.
Koji simptomi mogu da pokažu da je došlo do njene pojave?
– Prvi simptomi mogu da budu nespecificni, kao što su glavobolja, mučnina, umor, i vrlo često su oni pogrešno protumačeni tokom trudnoće. Progresija preeklampsije obično je udružena sa pojavom bola u gornjem delu trbuha, i otocima koje prati naglo povećanje telesne težine. Veoma je važno da se trudnice odmah pri pojvi ovih simptoma obrate lekaru.
Foto: Pixabay
U kojoj meri preeklampsija može da ošteti zdravlje majke i bebe?
– U velikoj meri. Najteže komplikacije kod majke su neurološke, uključujući i moždani udar, edem pluća, srčane i bubrežne komplikacije. Iz tih razloga, a naročito kod teških formi, trudnoća mora da se završi. Kod bebe, komplikacije se javljaju iz dva razloga. Prvo, zbog bolesti posteljice u preeklamsiji beba može usporeno da raste i, u najtežim slučajevima, da umre pre porođaja. Drugo, prevremeno završenje trudnoće vodi komlikacijama koje nastaju zbog nezrelost bebe usled prevremenog porođaja.
Na koji način se preeklampsija može kontrolisati i da li je neophodno uvek obaviti prevremeni porođaj?
– U blažim slučajevima, trudnoća ne mora se završi, ali zahteva intenzivno praćenje trudnice i bebe i tretiranje povišenog pritiska. Prevremeni porođaj je indikovan za teške forme preeklampsije. Ako u ovim slučajevima porođaj može da se odloži za 48 sati, neophodno je trudnici dati lekove koji ubrzavaju sazrevanje pluća bebe.
U TIMU 20 ISTRAŽIVAČA
Koliki je tim sa kojim radite, i ko ga sve čini?
– Moj tim se sastoji od 20 istraživača sa multidisciplinarnim profilima i interesovanjima u oblasti akušerstva i ginekologije, nefrologije, kardiologije, epidemiologije, genetike, epigenetike, i molekularne biologije. Od 2013. godine ostvarila sam saradnju sa docentom doktorkom Natašom Milić sa Katedre za statistiku i bioinformatiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Doktorka Milić donosi ekspertizu u bioinformatici, dok je istovremeno lekar i poseduje izuzetno razumevanje u polju medicinske statistike.
Izvor: www.novosti.rs
Komentari (0)