U zavisnosti od temperamenta, deca se različito ponašaju u istovetnim okolnostima. Neka su osetljivija od druge dece, neka aktivnija, a neka se lakše prilagođavaju određenim promenama, kao što je to u slučaju spavanja. Dok su majušni sa njima je manje-više lako izaći na kraj, ali već oko petog meseca počinju da pružaju otpor, jer se teško uveče uspavljuju. Roditelji, a najčešće majke, pribegavaju najrazličitijim trikovima u rešavanju nesanice deteta – daju im cucle, omiljeno ćebence ili igračku… Međutim, ova maratonska igra iz noći u noć deluje iscrpljujuće upravo na roditelja. Zato stručnjaci savetuju da umesto bezuspešnog podilaženja detetu treba mu jasno ali nežno staviti do znanja da nije samo i da treba da spava. Naravno, odmah će početi da plače, ali roditelj ne sme da odustane, jer će posle nekoliko „burnih” noći nastupiti mir i dugoočekivani blaženi san za oboje, bez ikakve logističke podrške u smislu igračaka i drugih omiljenih stvari. Kada shvati da su njegovi vapaji bez odgovora, dete će početi da spava i celu noć u kontinuitetu.
Aktivnije bebe od sedam-osam meseci znaju da se bude noću, jer je to period kada počinju da sede, puze ili stoje. S obzirom na to da su nemirne, krevetac treba postaviti blizu kreveta roditelja da bi na vreme mogli da reaguju, ukoliko beba krene da preskače ogradicu.
Previše osetljiva deca teško tonu u san. Pred spavanje, naročito posle kupanja ili presvlačenja u pidžamu, njima je potrebno izvesno vreme da se opuste, a umeju dugo i glasno da plaču. Na njihovo opuštanje povoljno deluje topla kupka, tiha muzika, priča pred spavanje, češkanje po leđima ili tiho pevanje. Ovako preosetljiva deca tek sa navršenih dvadeset meseci mogu samostalno da se uspavaju, bez pomoći roditelja.
Neka deca imaju noćne more i sanjaju ružne snove. Njihovi snovi su toliko realistični da ne mogu da se smire ni kada se probude. Posebno su potreseni ako sanjaju da je njihova majka nestala. Čak i kada je vide ispred sebe i dalje plaču, jer ne veruju. Posle takvih noćnih mora i teških snova, roditelji moraju da budu potpuno uverljivi kada objašnjavaju da su tu pored svoje bebe, da nikuda neće otići i da će zauvek biti pored nje. Jer, tek tada dete počinje polako da se opušta i tone u san, uvereno u iskrenost reči koje je čulo, poručuju psiholozi.
Komentari (0)