Vreme provedeno pred ekranom deo je roditeljske slagalice koja se svakim danom sve više i više popunjava. A, ono što ovaj aspekt čini posebno teškim je da zapravo ‘koračamo’ kroz nepoznatu teritoriju, a priznajemo li to ili ne – ekrani su postali deo naše svakodnevice s obzirom da se nalazimo u digitalnom dobu koje se nesmetano nastavlja. Je li moguće dopustiti maloj deci ‘televizijsku zabavu’ i pritom podsticati i pridonositi njihovom razvoju?
Koliko gledanja televizije je prihvatljivo?
“Stručnjaci za malu decu do tri godine preporučuju manje od sat vremena pasivnog gledanja televizije u danu”, objašnjava dr Kristi Gudvin, savetnica za roditeljstvo u digitalnom dobu i dodaje kako smatra da se roditelji ne moraju strogo držati tih smernica: “Iako ne preporučujem ‘slobodno vladanje’ kada su u pitanju mala deca pred ekranom, smatram da su neki drugi važni aspekti zanemareni.”
Prema njenim rečima, postoji nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir, kada je u pitanju primereno vrieme provedeno ispred ekrana:
- ŠTA se gleda: Je li sadržaj primeren uzrastu i je li obrazovnog karaktera?
- KADA se gleda: Na primer, 90 minuta pre odlaska u krevet deca ne bi smela gledati u ekran.
- S KIM se gleda: Gledanje s roditeljem, bratom ili sestrom ili vršnjakom može pomoći u razvijanju detetovih govornih veština tokom interakcije.
- GDE se gleda: Je li ekran u dostupnom području doma u kojem možete učestvovati i nadgledati dete u njegovom/njenom korišćenju?
- ZAŠTO se gleda: Je li televizija dosledno aktivna kao ‘digitalna dadilja’ ili ‘smirenje’ za dete? Ako je tako, mogući su problemi u emocionalnom razvoju deteta s obzirom da na taj način uče kako se mogu ‘osloniti’ na ekran za utehu ili emocionalnu regulaciju.
“Tehnologija je prisutna u našim životima i moramo je prihvatiti, ali ravnoteža je ključna”, objašnjava dr Karen Filip, psihoterapeutkinja i autorka nekoliko knjiga o roditeljstvu. Dr Gudvin dodaje da je najvažnija stvar da vreme provedeno pred ekranom ne zamenjuje druga opravdana iskustva o kojima mala deca uče, a koja su im potrebna za optimalan razvoj: “Ta iskustva uključuju kreativne igre, interakciju s vršnjacima i porodicom i fizičku aktivnost”.
Kako kontrolisati vreme provedeno ispred ekrana?
“Ako vaše dete gleda televiziju, nadgledanje deteta mora biti prioritet”, govori dečji psiholog dr Čiju Lau, a dr Gudvin dodaje da je jako važno primeniti granice, da bi podstakli zdrav odnos s tehnologijom i na taj način omogućili detetu pozitivnu naviku korišćenja medija kasnije u detinjstvu.
Ideje koje pomažu roditeljima da to učine uključuju određivanje određenog broja epizoda crtaća koje dete može gledati (to je manje apstraktno nego odrediti vremenski period, budući da ga mala deca još ne razumeju). Na primer, dopustite detetu da pogleda jednu epizodu svog crtaća, ali upozorite ga da treba ugasiti televizor istog trenutka kad se epizoda završi.
Izvor: www.klokanica.24sata.hr
Komentari (0)