Da li starije dete treba da čuva mlađe?

Opis koji najčešće ide uz reč detinjstvo jeste bezbrižno. To svakako ne znači da dete ne treba da ima svoje brige, zadatke, izazove ili frustracije, ali znači da ukoliko ne mora, ne treba da ima brige kojima nije dorastao.

Kada primetite da sve češće tražite pomoć od starijeg deteta pri čuvanju mlađeg, prvo što treba da imate u vidu jeste da starije dete ne treba da snosi posledice zbog toga što porodica ima više članova i što je roditeljima zahtevnije nego sa jednim detetom.

Foto: Unsplash

To svakako ne znači da ne treba da starije dete uključujete u brigu o mlađem, ali je jako važno da procenite šta je ono što starije dete ne opterećuje, a gde možda preterujete i tražite od njega više nego što mu prija.

Uopšteno govoreći, starije dete ne bi trebalo da čuva mlađe. Dajemo mu odgovornosti za koje uzrasno i mentalno još uvek nije sazrelo. Njegova uloga je da se igra i zajedno odrasta sa svojim bratom ili sestrom. Kada starijem detetu date zadatak da brine o mlađem, bez obzira da li bili postpuno sami ili u vašoj neposrednoj blizini, ono će umesto da se bezbrižno igra, ”motriti” na mlađe da mu se nešto ne desi, sa ciljem da ne bi bilo grđeno ili kažnjeno ukoliko se mlađem dogodi neka neprijatnost.
Osim toga, može se truditi da ugađa mlađem dok ga čuva – da se mlađe dete ne bi plakalo ili tužakalo ga roditeljima. Takav odnos koji se stvara među njima nije ravnopravan i svakako ide na štetu i jednom i drugom kao i njihovom odnosu sada i u budućnosti. 

Trenutak kada deca mogu da ostanu sama bez roditeljskog nadzora jeste trenutak kada je svako dete pojedinačno spremno za takvu vrstu odgovornosti. Ukoliko mlađe dete treba da ostane samo bez vas po prvi put, ponašajte se na sličan način kao kada je prvo dete prvi put ostajalo samo. Promenu uvodite postepeno. Iako je tu stariji brat ili sestra, trebalo bi da prvo ostane zajedno sa njim ili njom kratko, pa zatim duže ukoliko vidite da se dobro snalazi i da se ne žali što je bez vas.

Foto: Unsplash

Uvek obratite pažnju na ono što vam deca saopštavaju. Može se desiti da vaše dete zaista uživa u brizi o mlađem detetu i da procenite da to što su bati ili seki namazali parče hleba njima ne predstavlja nikakav napor. Međutim, ono što je i u ovom kontekstu bitno naglasiti jeste da nikada ne možete znati da li deci može da se desi neprijatnost dok niste sa njima i da, u tom slučaju, starije dete ne treba da snosi odgovornost za mlađe. Imajte u vidu da iako to nije vaša namera, starija deca se najčešće osećaju odgovorno. 
 

Foto: Unsplash
 

Deca funkcionišu slično kao odrasli. Kada odrasli dobiju zadatak u kome nisu dobri, osećaju se loše i smanjuje im se samopouzdanje. To se upravo dešava sa starijom decom kada dobiju zadatak da čuvanju mlađe veoma često i po više sati dnevno. Budu iscrpljeni, fizički i emotivno ne mogu da doskoče izazovima koje pred njih postavlja čuvanje brata ili sestre. A ako se desi neka nezgoda, i u slučaju da ih roditelji ne optužuju, oni ne mogu da se ne osećaju krivima i odgovornima, što je opet veliki teren za njihovu zrelost i godine.

Foto: Unsplash

Pogrešno je reći da dete apsolutno nikada i ni pod kojim okolnostima ne može da se stara o mlađem. Može da obrati više pažnje na batu ili seku dok mama sprema večeru ili dok ode u nabavku, na primer. To su kratki vremenski intervali nakon kojih će se oboje dece dobro osećati. Pozitivnu poruku šaljemo detetu ukoliko mu skrenemo pažnju da je važno i lepo brinuti o drugoj osobi. Međutim, roditeljska uloga je da deci zadaju male zadatke povremeno, nasuprot stvaranja stalnih i redovnih zaduženja koja deci ne priliče.

Ukoliko se situacije u kojima starije dete treba da brine o mlađem bez prisustva roditelja stalno ponavljaju, postoji velika šansa da će vremenom starije dete imati potrebu da ga mlađe sluša i poštuje kao starijeg autoriteta. Na taj način može biti ugrožen njihov odnos ravnopravnosti što nije dobro ni za starije ni za mlađe dete.

Foto: Unsplash

Pojedini roditelji smatraju da je čuvanje mlađih bata i seka šansa da njihova starija deca nauče šta je odgovornost. Istina je da ta vežba odgovornosti u ovom uzrastu nije najbolja ideja. Učenje odgovornosti preko čuvanja drugog ljudskog biće će biti njihov zadatak kada oni postanu roditelji, a pre toga mogu da vežbaju da budu odgovorni za svoje ponašanje u školi, prema drugarima i članovima svoje porodice. Mogu da odgovorno odrađuju obaveze oko kojih su se unapred dogovorili sa roditeljima, da rade domaće zadatke, idu na treninge ili raspremaju svoju sobu. Bitno je da odgovornosti dolaze spram uzrasta u kojem se nalazi dete i da ih ne bude previše u detinjstvu.

Imati dvoje dece nije nimalo lak posao, a veliki broj roditelja saopštava da je vaspitanje dece najveći izazov sa kojim se suočavaju.