Nije neuobičajeno kada vidite mamu koja se nedavno porodila kako šeta sa bebom u naručju ili kolicima. Takva slika može da se vidi svuda u svetu, ali… u švedskoj postoji i druga slika.
Na osnovu zakona o socijalnom i zdravstvenom osiguranju, kojim je regulisano i trudničko bolovanje, postoji i deo koji se odnosi na mogućnost da kod kuće sa bebom ostane tata.
Prema slovu zakona, kojim se reguliše odsustvo sa posla kada u porodicu dođe novorođenče – roditelji imaju ukupno 480 slobodnih dana da ga odgajaju. Oni mogu taj period da podele tako da mama ostane kod kuće 420 dana, a da nakon toga tata ostane narednih 60 dana. Ili obrnuto!
Novac koji dobijaju, takođe je precizno izračunat, a dodeljuje se na sledeći način: prvih 390 dana im se uplaćuje 80 odsto plate – mamine ili tatine, u zavisnosti ko čuva bebu, a u preostalih 90 dana dobijaju 60 kruna po danu.
Sve je više očeva koji ostaju sa bebom kod kuće, a mame se vraćaju na posao. Naravno, dobrim delom je u pitanju i porodična ekonomija, jer na posao odlazi onaj roditelj koji ima veću platu, a kod kuće sa bebom ostaje onaj drugi.
Najinteresantnije iskustvo u životu
Bila sam iznenađena ovim načinom razmišljanja, kao i naporom države da na pravi način uključi i očeve u život bebe. Stoga sam postavila pitanje mom komšiji Peteru, kojeg viđam skoro svaki dan kako s ponosom šeta sina Johana: "Kako se oseća kao muškarac koji je prihvatio činjenicu da manje zarađuje od svoje supruge i da je on taj koji je preuzeo vodeću ulogu u vaspitanju bebe?"
Odgovorio mi je sa osmehom da je to najinteresantnije iskustvo u njegovom životu. Otkako mu je supruga zatrudnela, nije bio mnogo angažovan tokom njenog graviditeta. Sve se odvijalo po planu, ona je sve odlično podnosila. A onda je došao porođaj i trenutak kada se Peter prvi put susreo sa svojim sinom. Tada je shvatio da je to malo biće deo njega i zažalio što je zbog posla bio jako malo sa svojom ženom u vreme njene trudnoće.
Dosta je propustio, a s obzirom na to da supruga mnogo bolje zarađuje od njega, predložio joj je da on ostane kod kuće sa bebom, a da se ona vrati na posao. Pružena mu je prilika da nadoknadi sve propušteno, da iz dana u dan gleda kako Johan raste i da zajedno čekaju mamu s posla.
Nije atak na mušku sujetu
"To nije bio atak na moju mušku sujetu. Jer mi, šveđani, nismo sujetni. Mi želimo da učinimo sve da našim ženama bude dobro i da porodica funkcioniše na najbolji mogući način. što se tiče bebe, u početku je bilo jako teško. Učio sam kako se kupa, presvlači i hrani. Bio sam uplašen da Johana ne povredim, jer je bio tako sićušan. Ali, sada sam sasvim siguran u sebe, i već nagovaram suprugu da imamo još jednu bebu.
Mogu samo da kažem da je ovo ‘kul’… naporno je, ali divno. Nas dvojica, dok je mama na poslu, možemo da radimo šta hoćemo – da se igramo, šetamo, da uživamo u vremenu koje imamo.
Znam, jednog dana ću se vratiti na posao, a moj posao je vrlo zahtevan, jer sam često na putu. Vrlo ću malo vremena da provodim sa svojom porodicom, sa Johanom posebno. Zato želim da sada uživam u vremenu koje imamo za nas dvojicu!"
Tata na Kalemegdanu, mama na poslu
Dok smo pričali, mom komšiji je zazvonio mobilni. Javila se supruga da pita šta rade njeni omiljeni dečaci. Usledio je kratak Peterov "raport", a potom je dodao kako je spremio divnu kašicu, koju je Johan u slast pojeo.
Ne znam da li bi ovakav način odgajanja dece bio primenljiv na naše, balkansko tle, ali nije loše da se okrenemo oko sebe i pogledamo kako se to radi u nekim drugim zemljama. Možda ćemo jednog dana da se susretnemo sa tatama koji će s ponosom gurati kolica na Kalemegdanu, dok su im supruge na poslu…
Komentari (0)