Talenti: Pustite ih da sami biraju

Talenti kod najmlađih mogu da se ispolje vrlo rano, a kada se prepoznaju treba ih razvijati, jer će u suprotnom nestati. Psiholozi smatraju da je, pored inteligencije i obrazovanja, odnos sa roditeljima ključan da bi dete razvijalo talente. Kako roditelji treba da se postave i ponašaju, za čitaoce “Života plus” objašnjava dečji psiholog Vesna Janjević Popović.

– Od trenutka kada roditelji donesu bebu iz porodilišta, počinju međusobna interakcija i uticaj. Muzika koju roditelji puštaju i pesme koje pevaju utiču na rani razvoj sluha kod bebe, a priče i recitacije na razvoj govora i odnosa prema knjizi.

– Detetu, pre svega, treba pružiti priliku da se dovoljno igra, upoznaje drugu decu, svet oko sebe, stiče pozitivna životna iskustva, kako bi kasnije moglo da bira aktivnosti. Ne da bude sjajno da bi roditelji bili zadovoljni, već da bude sjajno zato što ono samo uživa u tome što radi. Roditelji treba da ponude deci različite aktivnosti, da prate koliko su mališani zainteresovani, koncentrisani, šta ih najviše zanima. Postepeno treba razvijati dečje kapacitete, ali bez forsiranja, jer prerana “specijalizacija” nije dobra. Neka deca već od najranijeg uzrasta lepo crtaju, raduju se svojim radovima i čuvaju ih, drugi sa lakoćom “barataju” brojevima, treći uživaju u sportskim aktivnostima, imaju brze reflekse ili dobar osećaj za ravnotežu. Svako dete ima svoj talenat, samo ga treba pravilno uočiti.
 

– Deca se razlikuju, pa zato i drugačije reaguju na roditeljske pokušaje da ih zainteresuju za iste stvari. Dobro je ukoliko mališani imaju različita interesovanja, jer će onda imati manju potrebu da se međusobno takmiče. Najlepše je kada se dete takmiči sa samim sobom. Na primer, ako je roditelj bio sportista, sigurno postoji verovatnoća da će se i dete zainteresovati za sport. Ali, mudar roditelj ponudiće detetu i druge aktivnosti, pružajući mu priliku da se zainteresuje i za nešto drugo. Kupovinom prvih igračaka, detetu se šalje poruka koliko želimo da bude mirno ili aktivno, poslušno ili kreativno. Kroz razne aktivnosti, brigu o biljkama i životinjama, takođe im šaljemo poruke i motivaciju. A najvažnije je da ne zaboravimo da se deca razlikuju od nas. Ukoliko mi volimo neke stvari, to ne znači da će se i našoj deci one dopasti.

– Roditelji i rodbina često žele da poduče dete kako da nešto radi, naslika, napravi. I umesto da se dete zainteresuje za, na primer, slikanje, obično odustaje od svojih oblika, počinje da imitira i tako se uči pasivnosti nasuprot samostalnom otkrivanju, opažanju i stvaranju. Direktnim docrtavanjem ili usmenim uputstvima, ma koliko bio sposoban i talentovan onaj koji ih “ispravlja”, narušava detetovo lično viđenje, razvija nepoverenje i izaziva osećanje nemoći i nesigurnosti. Jednostavno rečeno, dete ne vežba i ne razvija svoje intelektualne kapacitete.

– Kreativnost i stvaralaštvo dece uslovljavaju brojni faktori. Iako nasleđe ima uticaja, okolina se ipak smatra važnijim faktorom. Okruženje u kojem je dete rođeno utiče na njegove potrebe, mišljenje i ponašanje. Deca imaju spontanu potrebu da istražuju i stvaraju, crtaće dahom po prozoru, izmišljaće zamišljene prijatelje, ali za sve im je potrebna podrška. Zato su atmosfera sigurnosti, ljubavi, podrške, zaštićenosti u porodici i grupi vršnjaka veoma bitni. Igra je jako važna jer deca stiču iskustvo stvaranja zamišljenih svetova. Međutim, i odrasli treba da budu kreativni i da se igraju sa decom. Pri tome, ne treba da ih ocenjuju, smeju im se ili rugaju, već da dozvole deci da ispoljavaju sopstveno mišljenje i ideje.