Ako ste se ikad pitali kako to da postoje ljudi koji se nikad ne razboljevaju, odnosno kakve životne navike oni praktikuju – evo odgovora.
Budite aktivni na poslu
Sedenje tokom dužeg vremenskog perioda može biti veoma štetno za vaše zdravlje, čak i ako redovno vežbate u vreme kad ne sedite, smatra Gen Ston, autor knjige Tajne ljudi koji se nikad ne razbolijevaju. Ako ceo dan boravite za računalom, imajte pauzu barem svakih 45 minuta i malo prošetajte.
Hladan tuš
Hladni tuševi poboljšavaju cirkulaciju, jačaju kožu i imunološki sistem, poboljšavaju raspoloženje i osvežavaju vaše telo. Tuširanje hladnom vodom povećava vredost glutationa, jednog od prirodnih telesnih antioksidansa. Idealno trajanje hladnog tuširanja je pet minuta s tim da vodu puštate u intervalima od trideset sekundi.
Negujte prijateljstva
Ljudi koji imaju snažne socijalne veze poseduju ‘najsnažniji imunološki siste i manje je verojatno da će oboleti od neke upale’. To što imate jako malo ili gotovo pa nijednog prijatelja stavlja vas u kriznu grupu ljudi koja ima 50 posto veće šanse da će imati srčani udar. Na nedeljnoj bazi nastojte razgovarati s najmanje dve osobe koje ne poznajete, i to uživo, izbegavajući Facebook i elektronsu poštu.
Ne izbegavajte beli luk
Beli luk snižava krvni pritisak i smanjuje holesterol, bori se protiv infekcija i deluje kao snažan antioksidant. Ljudi koji redovno konzumiraju ovu namirnicu imaju dvostruko manje šanse za oboljenjem. Jedite ga sirovog ili kuvanog, ali pazite na to da mu prilikom pripremanja hrane ne ‘spržite’ sve korisne sastojke.
Praktikujte popodnevni odmor
Broj imunoloških stanica koje se bore protiv oboljenja povećava se s više sna koji dobijete, dok je nedostatak sna povezan s napadom na zdravlje koje podrazumeva nakupljanje kalcijuma u srčanim arterijama te ograničavanje proizvodnje ljudskog hormona rasta koji je potreban za obnovu tela. Zato praktikujte popodnevni odmor,idealno vreme je od 13 do 15 sati, jer je tada telu odmor najpotrebniji.
Dopustite koju čašicu
Umereni unos alkohola povećava dugovečnost i smanjuje rizik od srčanih bolesti za 20 do 50 posto. Ljudima koji piju umereno statistički je potrebno mnogo manje bolničkog lečenja i susreću se s mnogo manjim zdravstvenim poteškoćama u poređenju s ostalom populacijom.
Konzumirajte jogurt
Probiotičke ili ‘dobre’ bakterije koje žive u našem telu imaju koristan uticaj na rad creva, takođe snižavaju krvni pritisak i holesterol te jačaju imunološki sistem. Pojedite barem jednu porciju jogurta dnevno kako biste doprieli svom zdravlju.
Vežbajte jogu
Joga ili neke druge vežbe koje se odnose na regulisanje disanja ili pročišćavanje misli jačaju imunološki sustem te ga stimulišu da se bolje pobrine za mikrobe zbog kojih obolevamo. Ovim vežbama takođe možete ublažiti neke faktore bolesti srca, kao što su visoki krvni pritisak i visok šećer u krvi.
Smanjite unos kalorija
Manji unos kalorija ima pozitivni učinak na sveukupno zdravlje. Dijeta u sklopu koje se u telo unosi 25 posto manje kalorija zaslužna je za smanjenje holesterola, broj triglicerida u krvi i krvnog pritiska. No, kako biste izbegli manjak vitamina, pobrinite se da ono što unosite u telo bude nutritivno bogato. Izbegavajte šećer, pobrinite se da unosite proteine u telo i pojačajte konzumaciju povrća!
Klonite se stresnih situacija
Previše stresa plodno je tlo za bolesti, poput nesanice, nedostatka energije, bola u kičmi, proliva, zatvora, depresije, nadutosti, grčeva, promene apetita, pospanosti, razdražljivosti, osipa, iritacije kože, sindroma iritabilnog creva, dijabetesa i visokog krvnog pritiska. Vežbanje barem triput nedeljno, duboko disanje uz aromatične sveće ili smejanje s prijateljima može učiniti čuda za smanjenje stresa.
Komentari (0)