Tajne DNK: 8 osobina koje nasleđujemo i ne možemo ih promeniti

Svaki čovek je makar jednom u životu čuo nešto poput „Imaš majčine oči, ali očevu narav” ili „Isti si kao svoj deda”. S druge strane, retko ćete čuti da neko kaže „Imam agorafobiju, kao i moj pradeda”. Od čega zavisi koje (ili čije) osobine će da prevagnu u našem DNK lancu i da li možemo da ih menjamo, pitanje je koje je dugo mučilo genetičare. Sve do sad.

DNK sadrži mnogo više informacija nego što i možemo da zamislimo. Iako naučnici još uvek ne mogu da daju jasan odgovor na pitanje šta najviše utiče na karakter ljudi – okolina, geni ili vaspitanje, mnoge studije su pokazale da ne nasleđujemo samo izgled, već i neke uspomene, kao što su na primer, fobije. Pored fobija, postoje još neke osobine koje nasleđujemo od predaka i nemoguće ih je promeniti.

Prenošenje fobija kroz DNK je dokazala studija u kojoj su miševi trenirani da izbegavaju sve mirise slične mirisu trešnjinog cveta. Ovo je uticalo na DNK subjekata tako da je deo DNK odgovaran za osetljivost na ovaj miris bio aktivniji u spermatozoidima miševa-očeva.

Kao rezultat, deca i unuci su bili veoma osetljivi na trešnjin miris i izbegavali su ga, iako nisu imali pravi razlog za to. Naučnici smatraju da su rezultati ove studije važni za istraživanje fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja. Možda vaš strah od paukova ili visine nije iracionalan kao što izgleda.

Neke karakterne osobine stičemo s godinama, a neke su već zapisane u našoj DNK. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 su povezani sa ekstrovertnošću. Stoga, možda razlog što ste toliko društveni leži u vašim precima, a ne u činjenici da su vas roditelji upisivali na sve moguće vanškolske aktivnosti. Osim toga, postoji i genetska veza između ekstrovertnosti, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

Neki ljudi veruju da je smisao za humor naučena osobina koja zavisi od okoline u kojoj osoba odrasta. Ali, tokom studije je otkriveno da ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Rezultati studije su potvrđeni i kada su u obzir uzete godine, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.

Neki ljudi su podložniji stresu, a ova osobina se prenosi sa roditelja na decu. Stručnjaci tvrde da ako je majka bila izložena stresu u trudnoći, njeno dete će biti podložnije stresu u životu. Štaviše, ako su roditelji bili pod stresom dugo pre nego što su dobili dete, postoji rizik da je hronični stres oštetio hromozome.

Geni i nasledne osobine su od 40 do 60% odgovorni za razvoj zavisnosti. Na primer, veza između zavisnosti i gena D2 proučena je do detalja. D2 je tip dopaminskog receptora. Ljudi kod kojih ovi receptori ne rade dobro, skloniji su uzimanju supstanci koje izazivaju zavisnost.

Neki ljudi mogu da spavaju manje od 5 sati i da opet dobro funkcionišu. Postoji gen nazvan Tačerov gen, po premijerki koja je spavala samo 4 sata noću i sjajno se osećala. Ljudi sa ovim genom ne samo da spavaju manje već i izvode bolje mentalne zadatke nakon što nisu spavali 38 sati. Inače, Tačerova nije jedina sa ovom supermoći: Tomas Edison, Nikola Tesla i Isak Njutn su takođe spavali manje od 5 sati.

Kad se radi o novcu, naše akcije se u 30% slučajeva mogu objasniti prirodnim faktorima. Neki ljudi su genetski skloni štednji novca, bez obzira na visinu prihoda, pol i obrazovanje. Ovakvi ljudi ređe imaju loše navike poput pušenja i manje su podložni dijabetesu. Ovo se dešava jer su dosledniji u ponašanju i imaju bolju samokontrolu, zahvaljujući svojoj DNK.

Geni igraju veću ulogu od vežbanja, kada je u pitanju muzički talenat, naročito prepoznavanje tona i ritma. Studija na identičnim blizancima je pokazala da su ljudi koji su vežbali manje imali bolje rezultate od onih koji su vežbali više. Jedan od blizanaca je vežbao više od brata, ali nije mogao da nadmaši njegove muzičke sposobnosti. Naučnici objašnjavaju da neki aspekti talenta za muziku leže isključivo u našim genima i nemoguće ih je naučiti.