Zovu ih još i „letećim mušicama”. Međutim, naučni termin za dosadne crne tačkice koje „lete” u vidnom polju, zvuči nešto komplikovanije: miodesopsija. Kod 85 odsto slučajeva, ove tačkice, koje kao senke prate svaki pokret oka, prouzrokovane su manom na zadnjoj strani staklastog tela. Želatinske strukture, staklasto telo zauzima četiri petine volumena oka između sočiva i mrežnjače i daje oblik očnoj jabučici. „Udubljenje u staklastom telu je poput lopte pune želatina koga 99 odsto sačinjava voda. Ostatak predstavljaju organske soli, proteini, kao što su kolagen i iauluronska kiselina”, objašnjava Marko Kodenoti, hirurg na Okulističkoj klinici u Milanu.
Sa godinama, pre svega kod kratkovidih osoba, dolazi do slabljenja strukture staklastog tela, u kojoj učestvuje i delikatna ravnoteža molekula koji sačinjavaju želatinastu masu. Ono više nije homogeno, molekuli se cepaju i oslobađaju vodu, formirajući grumuljice kolagena u obliku snopova ili mreže. U nekim slučajevima, kod 10 odsto osoba ispod 40 i 60 odsto onih preko 70 godina, dolazi do pucanja zadnjeg dela očne jabučice. „Izmenjena struktura tečnosti u unutrašnjosti očne jabučice dovodi do ove promene i može prouzrokovati rastezanje mrežnjače”, dodaje Kodenoti.
Kada se to dogodi, vide se svetleće iskrice koje lete ispred oka. „Pacijent ima osećaj da vidi senke”. Može se dogoditi da se staklasto telo odvoji od mrežnjače u blizini optičkog nerva, a da delovi tkiva ostanu zakačeni, zauzimajući centralno vidno polje.
Koje komplikacije izaziva cepanje zadnjeg dela staklastog tela?
U najvećem broju slučajeva situacija ostaje stabilna, dok se u nekim slučajevima može dogoditi da rastezanje staklastog tela stvori pukotinu na mrežnjači i da deo tečnosti prodre kroz tu pukotinu. Najveći rizik leži u tome da se mrežnjača pocepa. „Ukoliko se na vreme ustanovi cepanje, pukotina se može zašiti laserom”, tvrdi Kodenoti.
Komentari (0)