Današnje društvo servira pogrešne informacije o tome kako bi trebalo da izgleda skladna veza ili brak. Ljudi i dalje misle da, kada pronađu pravu osobu, sve postaje divno i ta osoba postaje deo nas. Isto tako se misli da će se u braku ili vezi izlečiti svi naši problemi, okidači i slabe tačke.
Kada se posvetimo dugoročnoj vezi, i prođe faza medenog meseca, konačno počinjemo da shvatamo šta znači pravi brak.
Prva stvar koju otkrivamo je da je on pun izazova.
Borimo se sa partnerom, krivimo se međusobno, sudimo jedni drugima. Isključujemo se, pravimo distancu i bežimo. I kažemo mnogo ružnih stvari, ili se zaledimo od straha. Radimo sve stvari koje smo radili i kao deca (ali ih se verovatno ne sećamo) ili se ponašamo kao roditelji. Patimo zbog toga što veza u kojoj se nalazimo ne odgovara našoj predstavi idealne veze za kakvu smo mislili da postoji.
Svađe u braku su češće nego što to priznajemo
To je period učenja, u kome shvatamo da brak i veza nisu samo lepe stvari, nego i one manje lepe. I zbog toga osuđujemo sebe – mislimo da smo mi ili naši supružnici krivi zbog toga. Čak iako neko potraži pomoć, uglavnom dobije instant rešenja koja pomažu samo u određenim situacijama, a cela veza pati.
Zaključak je da ljudi ulaze u brak ne znajući šta ih očekuje i neopremljeni mehanizmima da rešavaju probleme.
Stručnjaci kažu – rešenje je u radu na sebi. Potrebno je razviti veštine, kontekst, ono što smo naučili od roditelja i naš racionalni um. Prava veza uključuje sve segmente onoga što se dešava – i lepe i ružne strane. Tretirajte odnos sa pratnerom kao veštinu koju treba usavršavati konstantno, a brak kao prostor za razvoj i volju da učimo nove stvari o dugotrajnom partnerstvu.
Komentari (0)