Godišnje se desetak Novosađanki porodi van Betanije, u kućnim uslovima ili u nekoj neprilici. S tim u vezi, porođaj kod kuće postaje sve popularniji, iako buduće mame nisu svesne u kakvu birokratsku zavrzlamu se upuštaju.
Naime, ukoliko majka rođenje deteta ne prijavi nadležnoj zdravstvenoj ustanovi po porođaju, rizikuje da podatke o bebi prikuplja matičar, a u krajnjem slučaju i policija. Da se sve manje majki javlja ustanovama po porođaju pokazuje i podatak da se Domu zdravlja “Novi Sad” od početka godine javila na pregled samo jedna žena, dok je broj porođaja van porodilišta sigurno veći.
Porođaj u porodilištu garantuje porodilji da će imati stalan nadzor stručnih lica, kao i transparentan postupak prijave bebe kod matičara, navode za 021 u novosadskom Domu zdravlja. Kako kaže načelnica patronažne službe u ovoj ustanovi Kristina Nedeljković, porođajem u kući žene rizikuju da dođe do određenih komplikacija zbog kojih će, želele to ili ne, ipak morati da posećuju lekare. Ona naglašava da porođaj kod kuće ima svoje prednosti, ali je pitanje zbog čega gubiti vreme i dovoditi sebe u položaj da je i bebin i život porodilje ugrožen.
“Prednost porođaja u kući je definitivno taj da ste vi na sopstvenom terenu, u porodičnom ambijentu, gde vas okružuju ljudi koji vas najviše vole i podržavaju vas. Samim tim ste automatski snažniji i lakše ćete proći kroz taj bolni period porođaja, ali kad to uporedimo sa rizikom, prednost ipak dajem instituciji”, navodi Nedeljkovićeva.
.jpg)
Porođaji kod kuće postali su problem 2013. godine, i od tada su sve češći. Dok pojedine porodilje prijave da će se poroditi kod kuće, velik broj njih to ne čini i javljaju se lekarima nekad i po nekoliko dana ili sedmica nakon porođaja, kad se jave komplikacije. Dom zdravlja Novi Sad je te 2013. godine tražio smernice za postupanje od Ministarstva zdravlja kada je reč o porođajima van porodilišta, jer su patronažne sestre dužne da posećuju žene nakon porođaja.
“Naloge za posetu porodilja, u normalnim uslovima porođaja u Betaniji, dobijamo od samog porodilišta u vidu otpusne liste. Tada je sve čisto i majka će posedovati svu dokumentaciju o rođenju deteta, potrebnu za prijavu kod matičara. Žena koja se porodila u kućnim uslovima nema adekvatnu dokumentaciju, jer osoba koja je izvela porođaj ne ostavlja pisani trag da je do istog došlo. Naša ekipa je izlazila na teren na osnovu telefonskih poziva tih žena, jer ne želimo da ih ostavimo bez ikakvog nadzora, ali je veoma bitno i da izabrani lekar, pedijatar ili ginekolog pregledaju ženu i bebu i ustanove da li je sve u redu”, objašnjava načelnica i dodaje da je DZ Novi Sad uveo proceduru za sve žene koje su se porodile kod kuće, a žele pravo na patronažnu posetu. Potrebno je da se, nakon porođaja, ode kod lekara specijaliste – ginekologa i/ili pedijatra na pregled, a izveštaj o pregledu dostave patronažnoj službi.
“Mamama je u cilju da budu pregledane, jer ipak neko ko se školovao za to treba da odradi svoj deo posla. Naravno, sve žene imaju mogućnost da pozovu patronažnu službu za konsultacije i da budu detaljno upućene u sve što bi moglo da se dogodi. Ne možete sa nedovoljno informacija da donesete odluku da li ste spremni da preuzmete rizik ili niste – u poslednje vreme se nismo susreli sa ženom koja nije imala problem kod prijave deteta rođenog u kući. Izbor je na ženi, a mi pružamo pomoć”, smatra naša sagovornica.
Zakonski regulisati porođaj kod kuće
Načelnica patronažne službe navodi primer Mađarske, koja je porođaj kod kuće donela u zakonski okvir, ali tek nakon što se dogodila tragedija. Ni u Srbiji ne bi bio problem izvoditi ovakve porođaje, ali bi to bilo mnogo lakše uz pomoć zakona. Takav još uvek nije donet.
Kako za 021 navode u matičarskoj službi, u skladu sa Zakonom o matičnim knjigama, rođenje deteta van zdravstvene ustanove dužan je da prijavi otac deteta, a ako on nije u mogućnosti da to učini, to će uraditi drugi član domaćinstva – lice u čijem stanu je dete rođeno, majka čim za to bude sposobna, ili babica, odnosno lekar koji su prisustvovali porođaju.
“Ako ovih lica nema ili nisu u mogućnosti da prijave rođenje, to čini lice koje je saznalo za rođenje. Ukoliko dete nije rođeno u zdravstvenoj ustanovi, dan, mesec, godina, čas i mesto rođenja utvrđuju se u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak, a rešenje o upisu u matičnu knjigu rođenih donosi organ iz Zakona o matičnim knjigama. Rođenje deteta prijavljuje se u roku od 15 dana od dana rođenja”, navode u matičarskoj službi.
Kako dalje pojašnjavaju, od osobe koja prijavljuje rođenje i lica koja su bila prisutna rođenju deteta uzima se izjava na zapisnik. Istovremeno, matičar od nadležne zdravstvene ustanove pribavlja dokaz o tome da li je dete čije se rođenje prijavljuje upisano u evidencije koje vodi ta ustanova, odnosno da li je toj zdravstvenoj ustanovi prijavljeno rođenje deteta. Ako matičar nije u mogućnosti da samostalno utvrdi ove činjenice, obratiće se za pomoć nadležnom organu unutrašnjih poslova na čijem je području dete rođeno.
Zato Kristina Nedeljković ipak savetuje sve buduće majke da se porode u zdravstvenoj ustanovi.
“Institucija je institucija i postoji razlog zbog čega je formirano porodilište i zbog čega je smrtnost mnogo manja nego u periodu kada su se naše bake porađale u kućnim uslovima”, apeluje ona.
Sve buduće majke mogu da se jave patronažnoj službi Doma zdravlja lično, u objektu na Limanu ili dispanzeru u svom domu zdravlja, kao i telefonskim putem.
Komentari (0)