Alergija na sunce je reakcija kože na sunčeve zrake određenog spektra, u određeno godišnje doba, ali i u određeno vreme dana. Važno je da znate da se takva reakcija, koja se naziva alergija na sunce, razlikuje od drugih stanja i promena koje se posle sunčanja javljaju na koži.
Neke autoimune bolesti kao što je eritematodes, dermatomiozitis su oboljenja čiji nastanak provocira izlaganje suncu. Već izraženu bolest izlaganje suncu dodatno pogoršava, piše Dnevni Avaz. Zato osobe koje imaju ove dijagnoze treba da se dobro čuvaju sunca. Boravak na suncu u trajanju od 20 minuta, čak i u kontinentalnim uslovima, veoma štetno deluje na ove bolesti.
Kliničke osobine
Kozmetičke kreme, naročito one koje imaju intenzivan miris, parfemi i kolonjska voda, sredstva posle brijanja koje nanose muškarci, ostaci šampona i sapuna koji nisu dobro sprani s kože nakon izlaganja suncu izazivaju promene koje se manifestuju crvenilom, svrabom i pojavom bubuljica ili mehurića na koži.
Alergija na sunce javlja se kod osoba koje uzimaju lekove, naročito one za regulisanje rada srca i krvnog pritiska, sedative i antibiotike, posebno tetracikline.
Kod prave alergije na sunce, dakle, nijedan od navedenih faktora nije prisutan.
Mehanizam nastanka alergije na sunce do danas nije poznat, ali se tačno zna kako izgledaju promene na koži koje su okarakterisane nazivom alergija na sunce.
Na suncu izloženim delovima tela prvo se jave crvenilo i svrab. Zatim se nakon 24 sata pojave sitne čvrste, crvene papule veličine zrna pirinča koje se u narednim danima povećavaju do veličine zrna graška. Sledeće promene, u toku širenja procesa, međusobno se spajaju stvarajući plikove, tvrde i s jakim subjektivnim osećajem svraba.
Ako već tada prestanete sa izlaganjem suncu, promene ipak neće brzo nestati. Trajaće još najmanje desetak dana, a svrab kože biće i dalje prisutan. Promene se povlače iz kože ne ostavljajući ožiljke. Ove promene nikada se ne javljaju na delovima kože koji nisu bili izloženi sunčevim zracima.
Kako ublažiti i lečiti alergiju na sunce?
Pre svega, potrebne su detaljne laboratorijske pretrage da bi bilo isključeno postojanje oboljenja čiji prvi znak može biti alergija na sunce. Zatim, osoba treba da bude sigurna da stvarno nije uzimala nikakve lekove u periodu kada se pojavila alergija na sunce.
Takođe morate biti sigurni da ni na kožu niste nanosili neke kreme koje su mogle pod delovanjem sunca da izazvu alergijsku reakciju kože. Kada su isključeni svi ti faktori, onda kažemo s punim pravom da su promene na koži alergija na sunce. U takvim slučajevima potrebne su sledeće preventivne mere:
Beta karoten
– Sedam do deset dana pre izlaganja suncu uzimajte svakog dana jedan od antihistaminika koje će vam preporučiti lekar. Uz antihistaminik, jednu tabletu dnevno, uzimajte i beta karoten.
– U ishranu uvrstite namirnice koje su bogate beta karotenom kao što su šargarepa, kajsija, dinja, narandža. Beta karoten se nakon resorpcije u probavnom sistemu odlaže u koži i štiti je od delovanja sunčeve svetlosti.
– Obavezno koristite zaštitna sredstva protiv UVA i UVB zraka. Nisu dovoljna sredstva koja filtriraju sunčeve zrake, nego sredstva koja blokiraju prodiranje sunčevih zraka u kožu. To su tzv. blokatori sunčevih zraka koji odbijaju, reflektiraju sunčeve zrake s površine kože i označeni su inicijalima SB. Nanesite što deblji sloj na delove kože koji su najčešće izloženi suncu.
– Suncu se izlažite postepeno. U početku boravite samo u hladovini, zatim izlazite na sunce u ranim jutarnjim satima i u predvečerje.
– Tokom dana štitite kožu gusto tkanom odećom koja ne propušta sunčeve zrake.
Hladni oblozi
Kada se već pojavila alergija na sunce, potrebno je preduzeti sledeće mere:
– Za smirivanje promena na koži primenite hladne obloge od obične vode.
– Za brže iščezavanje promena koristite kortikosteroidne preparate. Kortikosteroidna mast uvek deluje brže i efikasnije od kreme.
Komentari (0)