Deset novina u novoj školskoj godini: Sve što treba da znate

 

Kao što prethodna nastavna godina nije završena uobičajeno, tako ni nova školska godina neće krenuti “utabanim stazama”. Predstoji nekoliko važnih novina, po kojima će se razlikovati od svih prethodnih. Ministarstvo prosvete prosledilo je smernice školama, kako da se radi sa decom po povratku u školske klupe.

Ranije su već u prvoj nedelji organizovani inicijalni testovi provere znanja, sa gradivom iz prethodne godine. Nastavnicima je važno da znaju startne pozicije svakog učenika, gde su slabosti, kako bi nastavili dalje sa gradivom. Ove godine prva nedelja biće rezervisana za razgovor o empatiji, međusovnom poštovanju, solidarnosti. Druge nedelje biće organizovani inicijalni testovi iz svih predmeta.

Đake, ali i nastavnike čeka drugačija dinamika rada, ali nekoliko novina što se tiče nastave. U 95 osnovnih i srednjih škola biće više časova fizičkog vaspitanja, u svakoj školi dežuraće školski policajac, a dobijaju i novu slobodnu nastavnu aktivnost “Vrlina i vrednosti kao životni kompas” i mogu da je biraju u petom i sedmom razredu. za srednjoškolce planirano je više psihologa i pedagoga. 

Školskog policajca do sada nisu imale sve škole u Srbiji. Dešavalo se da jedan policajac pokriva dve, tri škole na teritoriji jedne opština. Od 1. septembra biće potpuno drugačija slika. 

Policija će obezbeđivati sve škole u Srbiji, a policijski službenici biće prisutni u školi pre, za vreme trajanja nastave i nakon okončanja časova u obe smene.

Osim u školskim dvorištima, policijske patrole biće pojačane u blizini škola, kontrolisaće i regulisaće bezbednost saobraćaja.

Ministarstvo prosvete je saopštilo da načelnici policijskih i školskih uprava, kao i direktori škola i načelnici policijskih stanica intenzivno rade na analizi stanja bezbednosti, kako bi sagledali situaciju i preduzeli zajedničke mere da bi se bezbednost učenika i zaposlenih podigla na najviši mogući nivo.

Ministarstvo prosvete uputilo je školama 18. avgusta smernice za rad u predstojećoj školskoj godini. Navode da se prvi dan škole organizuje razgovor sa učenicima i da se upoznaju sa planom rada.

Foto: Freepik

 

Prve nastavne nedelje, od 4. do 8. septembra, da se organizuje tematska nastava, sa radionicama, a da se sa decom razgovara o negovanju empatije, međusobnom poštovanju, saradnje i solidarnosti. Druga nastavna nedelja, od 11. do 15. septembra, rezervisana je za inicijalne testove iz pojedinačnih predmeta. 

Škole su u obavezi i da godišnjim planom rada predvide samovrednovanje rada škole u oblastima kvaliteta – Podrška učenicima i Etos ( opšta atmosfera u školi – tolerancija, osećaj zajedništva, dobri međuljudski odnosi, osećaj bezbednosti). Samovrednovanje je predviđeno da se realizuje u prvom polugodištu, kako bi se Podrška učenicima i Etosa realizovali početkom i tokom drugog polugodišta.

U planu je i da se tokom septembra sprovede procena adaptacije učenika prvog i petog razreda na novu sredinu i da se planira mera podrške nastavnicima i učenicima.

Škole treba zajedno sa roditeljima i učenicima da kreiraju identitet (moto) škole tako što će definisati zajedničke vrednosti, očekivana ponašanja. 

Vlada Srbije usvojila je set prosvetnih zakona koji donose nekoliko novina u obrazovnom sistemu. Potrebno je da ih usvoji i Skupština Srbije, kao bi odedbe tih zakona našle promenu u praksi.

Izmenama zakona je predviđeno da od drugog razreda osnovne škole ocena iz vladanja učenika uđe u prosek ocena na polugodištu i kraju godine, zatim mogućnost udaljavanja učenika sa nastave u trajanju od minimum pet dana u slučaju teže povrede obaveza učenika.

Novine donose i mogućnost pojačanog vaspitnog rada sa učenicima koji čine nasilje ili ispoljavaju problematično ponašanje i van prostora škole, mogućnost društveno-korisnog rada i angažovanja učenika u okviru pojačanog vaspitnog rada, skraćene rokove za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka u slučajevima teže povrede obaveza učenika.

Takođe, predviđeno je da se učenik ne može ispisati iz srednje škole dok se vodi disciplinski postupak rotiv njega. Predviđena je i intenzivnija saradnja i komunikacija svih ustanova koje se bave zaštitom od nasilja (škole, MUP, Centri za socijalni rad, lokalne zajednice).  

Zakonskim rešenjima koje je usvojila Vlada Srbije predviđeno je i smanjenje broja učenika u odeljenju od sledeće školske godine na maksimalno 28 đaka.

Jedna od izmena i dopuna zakona predviđa da se rok za početak sprovođenja državne mature pomera za školsku 2025/2026. godinu, kao i uvođenje nacionalne čitanke u škole.

Od naredne školske godine sprovodi se pilot projekat “Svako dete ima pravo da odrasta zdravo” u 95 srednjih i osnovnih škola u Srbiji. To podrazumeva svaki dan časove fizičkog vaspitanja u osnovnim školama i četiri puta nedeljno u srednjim školama. 

Planirano je da u predstojećoj školskoj godini to bude pilot projekat, ali da se od školske 2024/25 uvede u sve škole. 

 
Foto: Freepik
 

Više časova fizičkog vaspitanja došli su zbog lošeg držanja tela, krive kičme, gojaznosti, koji su najčešći zdravstveni problemi osnovaca, ali i srednjoškolaca u Srbiji. Istraživanja Instituta Batut pokazuju da je danas svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno. Godinama se ukazuje da su deca slabo fizički aktivna, jedu nezdravu hranu, najviše vremena u toku dana provode ispred ekrana. 

“Fizičke aktivnosti i bavljenje sportom u školskom uzrastu jesu jedan od najvažnijih faktora uticaja na pravilan razvoj i rast, kao i sveukupni razvoj ličnosti učenika i zbog toga posebnu pažnju posvećujemo unapređivanju fizičkih sposobnosti i motoričkih veština učenika”, kažu u Ministarstvu prosvete.

Od 1. septembra najavljeno je uvođenje informacionog sistema u svim školama za praćenje fizičkog razvoja dece. Nastavnici fizičkog će testirati učenike, podatke će ubacivati u softver i na osnovu dobijenih rezultata preporučiće koje vežbe đaci treba da rade u školi i kod kuće.

“Softer će pratiti fizički razvoj i razvoj motoričkih sposobnosti učenika počev od trećeg razreda osnovnih škola (u prva dva razreda predviđeno je samo praćenje fizičkog razvoja učenika), kao i svih srednjih škola”, rekle su ranije u Ministarstvu prosvete za Euronews Srbija.

U praksi će to izgledati tako što učitelji i nastavnici fizičkog vaspitanja na početku školske godine (septembar-oktobar) i na kraju svake školske godine (maj) rade testiranja učenika. Dobijene rezultate testiranja obrađuje softver i prikazuje rezultate. Na osnovu dobijenih rezultata nastavnik fizičkog preporučuje koje vežbe učenik treba da radi kod kuće, napolju, sa vršnjacima i porodicom.

U narednoj školskoj godini osnovci i srednjoškolci imaće četiri raspusta, dok će učenici u Vojvodini imati tri. Školskim kalendarom je predviđeno da đaci imaju jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust, dok učenici u Pokrajini neće imati jesenji raspust.

Foto: Freepik

 

Inače, u Srbiji važe dva školska kalendara. Za škole na teritoriji AP Vojvodina kalendar donosi Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, dok za ostatak Srbije kalendar donosi Ministarstvo prosvete.

Jesenji raspust počinje u sredu, 8. novembra 2023. godine, a završava se u petak, 10. novembra 2023. godine. Spojeno sa vikendom đaci će imati pauzu od pet dana. Zimski raspust počinje u sredu, 3. januara 2024. godine, a završava se u petak, 19. januara 2024. godine. Đaci se u školske klupe vraćaju u ponedeljak, 22. januara.

Prolećni raspust počinje u ponedeljak, 29. aprila 2024. godine, a završava se u ponedeljak, 6. maja 2024. godine. Spojeno sa vikendima đaci će imati pauzu od 10 dana. Za učenike od prvog do sedmog razreda, letnji raspust počinje u ponedeljak, 17. juna 2024. godine, a završava se u petak, 30. avgusta 2024. godine. Za učenike osmog razreda letnji raspust počinje po završetku završnog ispita, a završava se u petak, 30. avgusta 2024. godine.

Jedna od novina u novoj školskoj godina je i slobodna nastavna aktivnost “Vrlina i vrednosti kao životni kompas”. Taj izborni program je namenjen učenicima od petog do osmog razreda. Đaci koji se opredele za tu slobodnu nastavnu aktivnost imaće jedan čas nedeljno, ocene će biti opisne i ne utiču na uspeh u školi, nema odgovaranja, kontrolnih zadataka.

U Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja rečeno je za Euronews Srbija da je zamišljeno da taj program sa decom rade psiholozi i pedagozi, gde god je to moguće. Neće biti klasičnog predavanja i odgovaranja, već će časovi biti organizovani kao radionice.

“To je psihološko – pedagoška podrška učenicima za sticanje pravog odnosa prema vrlinama, vrednostima i veštinama. To je program koji može da se bira u petom i sedmom razredu”, rekla je za Euronews Srbija Dejana Milijić Subić, pomoćnica direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Slobodna nastavna aktivnost kada se izabere postaje obavezna. Na novom programu radio je tim psihologa i pedagoga i nastao je kao potreba da se odgovori na situaciju u kojoj se našao obrazovni sistem, ali i celo društvo nakon tragedije u Ribnikaru.

Za učenike petog i šestog razreda u ponudi je do sada bilo osam slobodnih nastavnih aktivnosti, a sa ovom novom imaće devet. Škola je u obavezi da se odluči za tri koje će ponuditi učenicima. Od ponuđene tri, đaci biraju jednu. 

Za đake sedmog i osmog razreda u ponudi su do sada bile četiri slobodne nastavne aktivnosti, a sa novom imaće pet. Škola se opredeljuje za tri koje će ponuditi đacima, a oni biraju jednu.

Osnovne i srednje škole u Srbiji dobile su prvi Protokol o postupanju u školi sa učenicima obolelima od dijabetesa. To će deci sa dijabetesom umnogome olakšati boravak u školi. Protokol je donelo Ministarstvo zdravlja i Republička stručna komisija za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti.

Škola mora biti upoznata koje dete ima dijabetes. Takođe, domovi zdravlja treba da obuče bar jednog zaposlenog u školi kako da se reaguje u hitnim situacijama ukoliko dete upadne u tešku hipoglikemiju (nizak nivo glukoze u krvi (GUK)) ili u hiperglikemiju (visok GUK).

Sve je više osnovnih škola koje su tokom nastave zabranile upotrebu mobilnih telefona, zbog sve češćeg digitalnog nasilja. Direktori škola kažu da su na taj način sprečili ometanje nastave, smanjino je digitalno nasilje, a i poboljšana su postignuća učenika.

Foto: Freepik

 

Da li će učenici moći da koriste mobilne telefone u školi u Srbiji je prepošteno da odluče same obrazovne ustanove. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i to član 83 kaže da je “upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja jedna je od težih povreda obaveze učenika”.

Preporuka Ministarstva prosvete je da tu oblast škole urede internim aktima. Zabranu korišćenja mobilnih telefona tokom nastave, prvo su uvele pojedine obrazovne ustanove u Prokuplju, Požarevcu, Vršcu, Subotici, Beogradu, Novom Pazaru.  Internim pravilnicima škole su jasno definisale gde i kada mogu da se koriste mobilni telefoni.

Većina škola odlučila se da đaci na početku časa ostavljaju telefon u jednu kutiju, a da ga uzimaju na kraju časa. Ima i škola koje su otišle korak dalje, te kažu da zabrana važi i za đake i za nastavnike, da telefone ostavljaju u ormariće ili kutije pred početak prvog časa i uzimaju ih kada se nastava tog dana završi.

U Službenom glasniku objavljen je izmenjeni Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje srednjih škola, koji predviđa mogućnost zapošljavanja više stručnih saradnika (psihologa i pedagoga) u srednjim školama.

Predviđeno je da srednja škola sa najviše 16 odeljenja ima jednog izvršioca na poslovima stručnog saradnika (pedagoga ili psihologa). Škola od 17 do 24 odeljenja ima 1,5 pedagoga ili psihologa, a škola od 25 do 40 odeljenja dva izvršioca. Škola od 41 do 54 odeljenja ima pravo na 2,5 izvršioca na poslovima stručnog saradnika (pedagoga ili psihologa) dok će ustanove od 55 i više odeljenja imati tri stručna saradnika.

Osim zapošljavanja više psihologa i pedagoga treba napomenuti i da prosvetne radnike sa početkom školske godine čeka povećanje plate od 5,5 odsto. To znači da će nastavnicima i učiteljima septembarska plata biti veća za oko 4.100 dinara. Već za januar predstavnici vlasti najavili su dodatno povećanje od 10 odsto, što će plate nastavničkog kadra pogurati za dodatnih 7.000 dinara.

Izvor: Euronews