Sve o zdravlju dečjih bubrega

infekcija koja zahvati tkivo bubrega, ako se ne prepozna na vreme i ne leči, može spontano da se zaleči stvaranjem ožiljka, i na tim mestima tkivo bubrega ostaje uništeno. Kao posledica više ožiljnih promena kasnije se javlja hipertenzija ili se dešava slabljenje funkcije bubrega.

– Nekada se infekcije ne prepoznaju na vreme, jer se najčešće dešavaju u prve dve-tri godine života, a povišena temperatura je najčešće jedini znak koja ukazuje na njih – objašnjava u intervjuu „Novostima” profesor dr Radovan Bogdanović, nefrolog, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”. – Zbog toga postoji pravilo da ako posle 24, a najviše 48 sati, običnim pregledom ne može da se utvrdi zašto dete tog uzrasta ima visoku temperaturu, treba posumnjati na infekciju mokraćnog sistema i uraditi pregled 

mokraće. Na osnovu dobijenog nalaza preduzima se dalje lečenje, koje je vrlo jednostavno jer na raspolaganju imamo antimikrobne lekove. Problem predstavljaju infekcije koje se ponavljaju, što se često dešava kod devojčica. Ali, ako ona ima normalan mokraćni sistem, normalne bubrege, onda je, uz pravovremenu dijagnozu i lečenje, rizik za oštećenje mali.

– Infekcije koje se ograničavaju na donji deo mokraćnog sistema, bešiku i okolinu, nisu toliko opasne, ali su praćene sa dosta tegoba (učestalo i bolno mokrenje). Opasnije su infekcije koje su praćene visokom temperaturom, jer to obično znači da je zahvaćeno i tkivo bubrega.

– Rizik za neko docnije trajno progresivno oštećenje bubrega i insuficijenciju predstavljaju urođene anomalije bubrega i urinarnog trakta. To je danas vodeća grupa uzroka bubrežne slabosti. Čak 40 do 60 odsto onih koji jednoga dana postaju kandidati za dijalizu i transplantaciju bubrega ima neku od kongenitalnih anomalija bubrega i urinarnog sistema. To ne može da se spreči, ali u najvećem broju slučajeva može da se otkrije pre rođenja. Zasada se zna za neke gene koji su uzrok ovih anomalija, ali se ova oblast još istražuje, jer u stvaranju bubrega učestvuje više od 200 gena. Deca kod kojih se otkriju kongenitalne anomalije su pod stalnim nadzorom.

– Kada se postavi tačna dijagnoza preduzima se hirurško ili neko drugo lečenje. Nažalost, neke anomalije nisu korektibilne. Recimo, kod obostrane smanjene funkcije bubrega, zbog njihove manje veličine, postoji veliki rizik da kasnije u toku rasta dođe i do njihovog propadanja. Rizik predstavlja i ako tkivo bubrega nije normalne građe. Ovi problemi su često povezani. Za normalno stvaranje tkiva bubrega potrebno je da se stvara i mokraća. Ona počinje da se stvara već između devete i 11 nedelje po oplođenju. Većinu plodove vode stvaraju bubrezi, a ona je važna i za razvoj pluća. Ako je ima malo, može da dođe i do drugih deformiteta tkiva, organa, ekstremiteta. Sa druge strane, neke anomalije mogu da se operišu, recimo suženje na prelazu između bubrežne karlice i mokraćovoda, a neke manje i srednje izražene hidronefroze (proširenje bubrežnih čašica i bubrežne karlice) mogu spontano da se povuku.

– U registru koji su napravili pedijatrijski nefrolozi Srbije upisano je oko 330 dece koja imaju slabost bubrežne funkcije. Kod njih postoji rizik za razvoj progresivne bolesti bubrega. Kod nekih je evolucija sporija, kod nekih brža, tako da će neki tek kada odrastu imati potrebu za dijalizom i transplantacijom. Oko 50-60 odsto dece u registru ima kongenitalne anomalije, a ostali neke od naslednih bolesti koje utiču na razvoj bubrega. 

Ožiljci koji se stvaraju posle infekcije koji su nekada bili vodeći uzrok bubrežne slabosti, sada nisu toliko zastupljeni. Na dijalizi u našoj zemlji je dvanaestoro dece.

– Početni simptomi su vrlo nespecifični i teško se prepoznaju. Na nedovoljnu funkciju bubrega može da ukaže i to ako dete počne da ustaje noću da mokri i da pije tečnost. To je jedan od prvih kliničkih ispoljavanja nesposobnosti bubrega da štedi vodu. Može da se posumnja i ako se javi poremećaj koncentracije ili pažnje, slabiji uspeh u školi, ili se dete žali na glavobolje koje su nejasnog uzroka. Ako se bolest ispolji ranije u detinjstvu dolazi do zaostajanja u rastu, što danas može da se koriguje primenom hormona rasta.

– Nepovoljna činjenica je da se stvaranje bubrega završava oko 35-36 nedelje trudnoće i posle toga se tkivo bubrega ne stvara. Zato, kada se razvije bubrežna slabost mi bolest ne možemo da zaustavimo ili izlečimo, nego samo da pokušamo da je usporimo.

– Nekim lekovima i merama izbegavanja rizika možemo da usporimo evoluciju. To ne možemo da postignemo u svakom slučaju, ali uvek pokušavamo. 

Lekovi koji imaju zaštitno delovanje na bubreg su ACE inhibitori koji se najčešće koriste za lečenje hipertenzije, kao i blokatori receptora za angiotenzin. Kada dođemo do momenta kada više nema koristi od lekova koje smo do tada primenjivali i kada prevlada proces propadanja tkiva i stvaranja vezivnog ožiljnog tkiva, prelazimo na simptomsko lečenje. 

Kako su bubrežni bolesnici često anemični, naročito kada im funkcija bubrega opadne na 30 odsto od normalne, dajemo humane eritropoetine za stimulaciju produkcije eritrocita. Uvek dajemo i aktivni oblik vitamina D da bismo sprečili bolest kostiju, koja se neminovno razvija. Kosti postaju razređenije, sklone deformacijama i prelomima.

* Koliko može da traje transplantirani bubreg? 

– U oko 95 odsto slučajeva može da izdrži godinu dana, a statistika pokazuje da u oko 75-85 odsto slučajeva traju pet-šest godina. Transplantirani bubreg može da traje i duže, što zavisi od podudarnosti tkiva i mnogih drugih činilaca.

* Šta sve ima štetan uticaj na zdravlje bubrega? 

– Gojaznost može da utiče i na rad bubrega jer dolazi do povišenja krvnog pritiska i drugih poremećaja u organizmu. Takođe, štetan uticaj na bubrege imaju i pušenje, uzimanje alkohola, nekih psihoaktivnih i drugih supstanci sa sličnim delovanjem. I deca koja su prevremeno rođena su u riziku za oštećenje bubrega, naročito odmah po rođenju, kada zbog složenosti stanja moraju da primaju lekove koji mogu da budu toksični za bubreg. Deca koja su rođena sa malom telesnom težinom su u riziku i zahtevaju dugoročni nadzor.