Svako treće dete u Srbiji sa novootkrivenim dijabetesom tipa 1 u stanju ketoacidoze

Zbog kasno postavljene dijagnoze, svako treće dete u Srbiji sa novootkrivenim dijabetesom tipa 1 je u stanju ketoacidoze, teške i potencijalno smrtonosne akutne komplikacije dijabetesa.

Dečiji endokrinolozi apeluju da roditelji ne odlažu odvođenje svog deteta lekaru, ako ima simptome dijabetesa. Doktorka Tatjana Milenković sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” objašnjava da je odlaganje odlaska lekaru kontraproduktivno i može da ima nesagledivo loše posledice po dete, jer se metabolički poremećaji koji odlikuju dijabetes neminovno produbljuju i povećava se rizik od razvoja dijabetesne ketoacidoze i fatalnog ishoda.

– Zvanični podaci koje imamo, i pre perioda epidemije, već su dovoljno zabrinjavajući. U našoj zemlji svako treće dete (35,7%) sa novootkrivenim dijabetesom melitusom tipa 1 se prima u bolnicu u stanju ketoacidoze, a u uzrastu ispod 5 godina taj procenat je čak 48,7%, što je poražavajuće. Ono što još više zabrinjava je činjenica da visok procenat dece dolazi u stanju teške ketoacidoze – upozorava dečiji endokrinolog doktorka Milenković.

Nedostupnost lekara i strah roditelja od odlaska sa decom u zdravstvene ustanove u jeku epidemije doveli su do toga da je u proteklih godinu dana u Hrvatskoj drastično povećan broj dece sa neprepoznatim dijabetesom zatražilo pomoć i to tek u uznapredovaloj fazi bolesti, kada je nekima već ugrožen i život. Hrvatski mediji preneli su podatke pedijatrije u KBC „Sestara milosrdnica” u Zagrebu da je procenat dece u stanju dijabetesne ketoacidoze porastao sa 30 na čak 50 odsto, što znači da je svako drugo dete koje je obolelo od dijabetesa primljeno u stanju koje je potencijalno smrtonosno, zbog toga što bolest nije prepoznata na vreme.

– Od početka epidemije, svako dete sa novootkrivenim dijabetesom u našoj zemlji je primljeno u bolnicu odmah, bez odlaganja i dobilo je kompletnu zdravstvenu zaštitu. Deca koja su bila zaražena virusom korona su primana u kovid bolnice i lečena su u konsultaciji sa pedijatrijskim endokrinologom bez ikakvih problema. Nakon preležane bolesti kovid-19, deca sa dijabetesom su prevođena u bolnicu na odeljenje, ako je bilo potrebe za dopunskim ispitivanjima – objašnjava doktorka Milenković.
 

Dijabetesna ketoacidoza spada u akutne komplikacije dijabetesa i smatra se hitnim stanjem u endokrinologiji. Dete ima tegobe u vidu mučnine i povraćanja, bolova u trbuhu i pogoršanja opšteg stanja. Dolazi do progresivnog poremećaja svesti, a u najtežim stanjima nastupa koma i fatalni ishod.
 

– Dete često ima „tvrd” i bolan trbuh, pa klinička slika može da liči i na perforaciju slepog creva. Ovo teško stanje se leči u jedinicama intenzivne terapije i nege, i zahteva intravensku primenu rastvora elektrolita i insulina. U toku  ketoacidoze se često razvija i edem mozga, što može ostaviti trajne i ozbiljne neurološke posledice, a u najgorem slučaju može doći i do smrti. Stoga treba učiniti sve da do dijabetesne ketoacidoze uopšte ne dođe, ako je moguće nikada u životu, osobe sa dijabetesom – naglašava doktorka Instituta za majku i dete.

  

Endokrinolozi naglašavaju da, za sada, ne možemo da sprečimo pojavu dijabetesa tip 1 kod dece, ali možemo da izbegnemo ketoacidozu. Veoma je važno da svi koji su u kontaktu sa decom: roditelji, bake i deke, vaspitači u vrtićima, učitelji i nastavnici u školama, kao i treneri u sportskim klubovima, misle na šećernu bolest i hitno pošalju dete lekaru ako pije puno tečnosti, puno mokri i gubi u telesnoj masi.

– Dete koje je prestalo da mokri noću počinje ponovo da se umokrava. Veliko dete je umorno, razdražljivo, žali se da mu se suše usta i pije puno tečnosti. Tegobe mogu biti različite i nespecifične, ponekad blage. Često se prevelik unos tečnosti pripisuje vrućini u toku letnjih meseci ili intenzivnoj fizičkoj aktivnosti, ako je dete sportista i trenira. Međutim, merenje glikemije iz krvi iz prsta je danas apsolutno svima dostupno i lako se radi, tako da uvek kad se posumnja na dijabetes treba odrediti nivo šećera u krvi i uraditi pregled urina – objašnjava dr Tatjana Milenković.

Od posebnog je značaja razvijanje svesti o postojanju i porastu dijabetesa tip 1 kod dece svih uzrasta, a naročito male dece. U Srbiji je u periodu od 2000. do 2017. godine, u uzrastu dece 0-14 godina, registrovan godišnji porast novoobolelih od čak 5,9%. Prema podacima za 2019. godinu, na svako 100. dete dolazi jedno dete sa dijabetesom tipa 1. U Srbiji trenutno ima nešto više od 1.750 dece sa dijabetesom, a prevalencija (broj obolelih na 100.000 stanovnika) iznosi 135/100.000, što našu zemlju svrstava u one sa visokom učestalošću dijabetesa kod dece.

– Deca sa dijabetesom u našoj zemlji dobijaju modernu terapiju, kao i u većini razvijenih zemalja. Ona mogu da imaju kvalitetan život, da budu vrlo uspešna u školi, sportu, glumi i praktično svakoj aktivnosti kojom žele da se bave. Dijabetes je bolest koja traži red, rad i disciplinu, pa ako se ti uslovi zadovolje, rezultati neće izostati – poruka je endokrinologa Instituta za majku i dete doktorke Tatjane Milenković, uz napomenu da su kontrolni pregledi dece neophodni, i uz preporuku roditeljima da se vakcinišu, kako bi smanjili rizik od zaraze koronavirusom prilikom dovođenja deteta kod lekara.