Svako treće dete u Srbiji ima deformitete

Ovu alarmantnu činjenicu otkrila je analiza prikupljenih podataka o rezultatima sprovedenih sistematskih pregleda među učenicima osnovnih škola (tokom 2016. godine) koju je obavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

– Ukidanje kabineta korektivne gimnastike koji su postojali u osnovnim školama do devedesetih godina, nezainteresovanost đaka za časove fizičkog, koju podržavaju roditelji, ali i nedovoljan broj časova fizičke kulture, glavni su razlozi sve češćih deformiteta tela kod učenika – kaže Miodrag Mitrović, profesor fizičke kulture u Tehničkoj školi „12. februar” u Nišu i višegodišnji trener džudoa.

On podseća da je do pre pre tridesetak godina svaka osnovna škola imala profesora fizičke kulture koji je bio zaposlen na poslovima korektivne gimnastike.

– Nakon dolaska prvaka u školu, taj profesor fizičkog je utvrđivao vrste deformiteta, a onda u svom opremljenom kabinetu odrađivao vežbe za uklanjanje lordoze, kifoze, skolioze, ravnih tabana, iks i oks nogu, kokošijih i šusterskih grudi… Posvećivao je pažnju i sveukupnom jačanju muskulature organizma kako bi dete moglo pravilno da se razvije i izdrži napore koji slede. Nažalost, devedesetih godina, u vreme krize, ta radna mesta u školama se ukidaju, paralelno se pojavljuju prvi kompjuteri koji su odgovorni za nepravilno sedenje dece, i počinje sunovrat – objašnjava Mitrović.

On navodi da, prema njegovom iskustvu, oko petina dece ne pohađa časove fizičkog vaspitanja, što je veliki procenat.

– Kada deca dođu u srednju školu, mislim da imaju preveliku zaštitu roditelja koji im obezbeđuju falš opravdanja u nameri da izbegnu časove fiskulture. Svesno ili nesvesno, time im čine magareću uslugu, jer su časovi fizičkog jako bitni za njihov razvoj. Oko 20 odsto dece ne radi fizičko. Među tom decom ima onih učenika koji zaista opravdano ne mogu da pohađaju časove fizičkog, ali je daleko više onih koji bi da ih izbegnu – navodi Mitrović.

Prema njegovom mišljenju, negativnom stanju pogodovalo je možda i ranije smanjenje broja časova fiskulture sa tri na dva časa nedeljno.

Najnovnija istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i dalje pokazuju da je stepen fizičke aktivnosti dece mali.

– Samo petina dece petog i sedmog razreda osnovne škole je svakodnevno fizički aktivna i van školske nastave. Podaci nedavnog istraživanja „Ponašanje u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta” pokazuju da je trećina učenika i učenica (33,6 odsto) u nedelji koja je prethodila istraživanju bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena, dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave (20,8 odsto). U svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica – objašnjava dr Snežana Dejanović iz Instituta „Batut”.