Oko šest hiljada dece u Srbiji koriste usluge smeštaja u hraniteljskim porodicama i u institucijama, pokazuju zvanični podaci. Alarmantni su i nalazi Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, prema kojima se broj dece u sistemu socijalne zaštite povećava iako se broj dece u opštoj populaciji smanjuje. Naime, prema izveštaju Zavoda o deci u sistemu socijalne zaštite za 2018. godinu, udeo dece korisnika socijalne zaštite u opštoj populaciji dece u Srbiji iznosi 16,4 odsto, odnosno svako šesto dete nalazi se na evidenciji centara za socijalni rad, piše portal Autonomija.info.
Oduzimanje dece od roditelja u Srbiji često je jedina mera na raspolaganju centrima za socjalni rad jer sa nekim porodicama u krizi u kontakt dođu tek kada treba da „ugase požar”. Ovo se dešava usled toga što su socijalne mere koje treba da preduprede oduzimanje dece i reše probleme porodicama u krizi slabe, neuređene i finansijski nepodržane od strane države, ukazuju stručnjaci. Pored toga, centri za socijalni rad ne mogu u potpunosti da ispunjavaju svoje zakonske obaveze jer imaju puno slučajeva, a nedovoljno zaposlenih.
Foto: Pixabay
Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa niz usluga koje su namenjene ugroženim grupama. Među njima su i „savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge” koje se pružaju pojedincima i porodicama u krizi radi unapređenja porodičnih odnosa i prevazilaženja kriznih situacija. Takođe, Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad propisuje da centri treba da sprovode mere kako bi dete ostalo sa roditeljima, zatim, mere kojima bi se predupredio odlazak deteta i mere sticanja uslova za njegov povratak u porodicu.
Međunarodna regulativa o pravima deteta čiji je Srbija potpisnik, kao i međunarodne organizacije koje se bave dečjim pravima kao što je Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), ističu da razdvajanje deteta od porodice treba da bude poslednja opcija, tek kada se iscrpe sve druge mogućnosti.
Ipak, u praksi je stanje drugačije.
Komentari (0)