Srbi se sve češće odlučuju za vanbračne zajednice. To se vidi i iz broja dece rođene van braka. U glavnom gradu je tako prošle godine živorođeno 14.537 dece, od čega 3.725 vanbračno. Znači, svako četvrto. Pre 13 godina, od 14.182 beba, 2.562 bile su vanbračne. To će reći, skoro svaka šesta.
Za celu Srbiju poslednji podaci odnose se na 2009. godinu, kada je od 69.083 dece, 15.747 rođeno mimo braka. Opet svako četvrto!
Preliminarne procene pokazuju da je ”divljih brakova” sve više među mlađom gradskom populacijom, ali i među penzionerima, koji iza sebe imaju već jedan ili dva braka, pa im je supružnik preminuo.
S obzirom na to da je više zajednica ”bez papira”, prilikom čijeg raskida dolazi do problema oko izdržavanja dece i podele imovine, zakonodavac, kažu u Ministarstvu pravde, razmišlja o stvaranju posebnih registara vanbračnih zajednica, kakvi postoje u mnogim zapadnoevropskim zemljama.
Kod nas se, objašnjavaju u Udruženju pravnika Srbije, vanbračne zajednice ne registruju, već se naknadno dokazuje da su postojale, pa, ako se dokaže, nastaju određene pravne posledice. Te posledice trebalo bi da budu slične kao i kod bračne zajednice, međutim, u praksi to nije tako. Za početak, vanbračni parovi ne mogu naslediti penziju onog drugog, makar i ceo život proveli zajedno.
– Uprkos tome što su, po Porodičnom zakonu, bračna i vanbračna zajednica izjednačene, posle raskidanja ove druge deli se samo zajednički stečena imovina, ali ne i nasledna prava. Dakle, deca iz takve zajednice imaju pravo da naslede umrlog roditelja, ali to pravo nema vanbračni drug – objašnjava prof. dr Olga Cvejić-Jančić, stručnjak za porodično pravo, i kaže da bi se posle pravljenja registra svi sudski postupci olakšali.
Kako nam je potvrđeno u osnovnim sudovima u Beogradu i Novom Sadu, srpsko pravosuđe ne vodi nikakvu evidenciju koliko vanbračnih partnera tuži jedno drugog zbog podele imovine ili izdržavanja. Takvih sporova, kako kažu, ipak je daleko manje nego kad je u pitanju klasičan razvod. Između ostalog i zato što ne znaju kakva prava imaju.
Posle razlaza vanbračne zajednice, bivši partneri mogu da potpišu sporazum pred sudom, a ako se ne dogovore, mogu da podignu tužbu za vršenje roditeljskog prava, podelu imovine i izdržavanje dece.
SVE NA PAPIRU DO KRAJA GODINE
Do kraja godine država će konačno znati ne samo koliko ima vanbračnih zajednica, kolika je prosečna starost osoba koje u njima žive, već i da li ih je više u velikim gradovima, kao izraz modernizacije, ili, pak, u ruralnim područjima i manjinskim grupama, kao što su Romi.
Komentari (0)