Prve godine života najbitniji su period za razvoj mozga, što je osnova za sve vidove napretka, učenja i razvoja u kasnijim godinama detinjstva i odraslog života. U prvih 36 meseci, mozak se razvija najbrže, dete konstantno uči i napreduje i najprijemčivije je za sve pozitivne spoljne uticaje. Zato je ovo period značajnih mogućnosti da se stimulišu pozitivni ishodi ali i da se u potpunosti ili demično kompenzuju neki negativni ishodi uzrokovani ili štetnim uticajima koji dolaze iz okruženja ili su deo zdravstvenog stanja deteta.
Zbog toga je veoma važno na vreme prepoznati decu koja su u riziku za razvojna kašnjenja (na primer prevremeno rođena deca, deca iz siromašnih nestimulativnih sredina) ili decu koja već ispoljavaju teškoće i smetnje i na vreme započeti rad sa njihovim porodicama i stimulaciju razvoja deteta kroz učenje, igru i svakodnevne aktivnosti tako da može da dostigne i ostvari svoje optimalne potencijale.
.jpg)
Prvi savet roditeljima i starateljima je da uvek kad imaju izvesnu sumnju da njihovo dete ne ostvaruje one veštine i ponašanja koje su tipične za njihov uzrast, zaostaje u određenim aktivnostima, da stagnira ili da čak nazaduje u nekim oblastima, odmah obrate stručnjacima – pedijatru, dečijem psihologu ili pedagogu. Saveti komšinica i rodbine „ma samo pustite dete da poraste” iako možda dobronamerni, svakako nisu od koristi. U ovom periodu jako je važno uočiti problem što pre, jer to znači da će se uz odgovarajuću intervenciju lakše i upsešnije rešiti i da će dete imati kvalitetnije detinjstvo i kasniji život.
Takođe, razvojni skrininzi kojima se identifikuju određena kašnjenja u razvoju se moraju obavljati više puta, periodično, jer se dete konstantno razvija i raste, pa je važno promene pratiti u kontinuitetu i tako steći tačniju sliku o postajanju određenog problema. U slučaju da se uoči problem, važno da porodica i drugi u detetovoj okolini zauzmu pozitvan i aktivan odnos. Nekada to uključuje veće angažovanje roditelja i vaspitača a nekada je potrebno uključiti i druge stručnjake kao podršku. U Srbiji se sve više razvija mreža razvojnih savetovališta u domovima zdravlja čiji timovi stručnjaka upravo rade na pružanju podrške deci kod kojih su uočene određene teškoće ili su u velikom riziku za nastajanje istih.
Od velike je važnosti da dete ceo proces doživi kao pozitivan i prirodan, da se ne oseti ugroženo, isključeno ili odbačeno.
Probleme kako psihološkog tako i fizičkog razvoja važno je uočiti na vreme jer uz adekvatnu ranu intervenciju problemi mogu da se otklone ili značajno umanje. Od posebne je važnosti da se u proces uključe svi u detetovom okruženju, što znači pored porodice i prijatelja i osoblje u predškolskoj ustanovi koje treba da podrži detetovu integraciju u kolektiv i da mu pomogne da prevaziđe sve prepreke što ranije i što lakše.
O kakvom god problemu da se radi važno je svako dete posmatrati individualno i rad usmeravati shodno njegovim potrebama, napretku i rezultatima i istrajati u svim procesima sve dok se problem u potpunosti ne otkloni ili svede na meru u kojoj dete može da aktivno učestvuje u životu porodice, na igralištu, u vrtiću ili bilo kom drugom okruženju, spremeno i sposobno da zadovolji svoje potrebe.
Izvor: www.zena.blic.rs
Komentari (0)