Srbi su iz godine u godinu sve deblji! Svaki treći stanovnik Srbije ima problem sa težinom i tako sledimo epidemiološki trend koji je pre 20 godina postojao u Americi.
Od ukupnog broja debelih čak 20 odsto su ekstremno gojazni, a posebno zabrinjava podatak da čak 13 odsto dece predškolskog uzrasta ima višak kilograma.
Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima svega 39 odsto normalno uhranjenih, a najviše gojaznih je u Vojvodini.
Bilo je potrebno dosta vremena da se i u našim medicinskim krugovima usvoji kategoričan medicinski stav da je debljina bolest.
Ljudi imaju estetski problem što su debeli, ne shvatajući da je mnogo veći prblem taj što imaju povišen krvni pritisak. Čak 70 odsto ovih osoba ima ozbiljan problem s pritiskom.
Dugo je i kod nas vladalo mišljenje da kada nekom višak kilograma ne smeta, o zdravlju ne mora da brine. Danas je stav potpuno drugačiji. Bolje je da se odmah bavimo gojaznošću nego da ubrzo lečimo dijabetes, hipertenziju, bolesti srca.
Gojazni mahom ne razmišljaju koliko trpi njihova žučna kesa ili kukovi i ostali zglobovi, što se pre ili kasnije negativno odrazi na zdravlje- upozorava dr Dragana Jović, specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Veliki broj studija jasno je ukazao na povezanost gojaznosti s pojavom mnogobrojnih oboljenja, kao što su, pored povišenog krvnog pritiska, dijabetes, povišen nivo masnoća u krvi, ali i na povoljne efekte smanjenja prekomerne telesne mase.
Prženje i pohovanje
U osnovi gojaznosti je povećan unos hrane i smanjena fizička aktivnost, što rezultira nagomilavanjem viška energije u vidu masnih naslaga. Studije sprovedene tokom poslednjih godina pokazale su da savremen način života uslovljava energetski unos daleko iznad potrebnog, a s druge strane, postoji niži nivo fizičke aktivnosti.
Glavni razlog pojave gojaznosti je u načinu ishrane koja sadrži više masti nego što možemo da je potrošimo.
Dr Dragana Jović objašnjava da naši ljudi prave katastrofalan izbor namirnica i jedu previše peciva i testa, koriste mnogo ulja i masti, sve prže i pohuju umesto da kuvaju, što uz velike količine slatkiša vodi u gojaznost.
Mnogi gojazni ljudi ne bave se nikakvim fizičkim aktivostima i veruju dijetama ili čekaju „čudesne“ tablete za mršavljenje. Takve ne postoje, a prema rečima dr Jagode Jorge, specijaliste za ishranu i profesorke Medicinskog fakulteta u Beogradu, nijedan preparat za mršavljenje na našem tržištu nije pouzdan jer ne prolaze nikakva ispitivanja niti im se proverava sastav.
Niko ne zna koliko u tim preparatima ima aktivnih supstanci koje utiču na smanjenje kilograma, pa su svi ti preparati nebezbedni i prodaju se „na časnu reč“. štaviše, mnogi od njih su zabranjeni na američkom tržištu – kaže za „Blic“ dr Jorga.
I najmlađi su gojazni
Pored odraslih, i deca u Srbiji su sve deblja! Dr Jorga smatra da dokle god pred svakom školom budu nebrojeni kiosci brze hrane, ništa se neće promeniti.
U Italiji je 36 odsto dece gojazno, u Grčkoj 30, a u Velikoj Britaniji 20 odsto. Kod nas je taj procenat porastao na 17 odsto, što nije čudno jer reklame za brzu hranu i dalje animiraju prvenstveno mlađu populaciju.
Tako je deci predškolskog uzrasta sve češće povišen krvni pritisak ili je poremećen hormonski status. Računa se da svako treće iz grupe gojaznih ima povišen krvni pritisak.
U brzoj hrani ima mnogo masti i šećera, a malo koristi. Zato je sve više gojazne dece i sve se češće po ulicama sreću devojčice debelih stomaka sa salom.
Posebno zabrinjava činjenica da je sve veći broj gojazne dece s obzirom na to da se zna da gojazna deca po pravilu odrastaju u gojazne odrasle osobe – konstatuje pedijatar dr Miodrag Vučković.
Saveti za zdraviju ishranu
Poseban problem za mlade su, upozoravaju pedijatri, i loše organizovani časovi fizičke kulture koji se u pojedinim školama i ne izvode zbog nedostatka prostora. Na taj način deca ostaju bez minimuma fizičke aktivnosti.
Da bi se izbegli prekomerni kilogrami od najranijeg uzrasta treba voditi računa šta se i kada jede. Kako savetuje dr Dragana Jović, ishrana mora da sadrži redovne obroke, raspoređene u najmanje tri obroka na dan. Naročito je važno da postoji doručak kao prvi obrok koji će organizmu dati zamah za tekući dan.
Veoma značajan je i ručak, tačnije kuvana jela poput toplih supa i čorbi od povrća, ukusnih variva od povrća i mesa, a nezaobilazna je i riba barem dva puta nedeljno.
Treba da budu prisutni i proizvodi od mleka koji obnavljaju crevnu floru i omogućavaju dobru iskoristljivost hranljivih materija. Sveže sezonsko voće sa najmanje dve užine u toku dana služi da hidrira i osveži telo i podigne odbrambene snage organizma.
Dokazano je da raznovrsno sveže povrće u količini od barem 300 grama na dan daje vitalnost, a udruženo sa voćem poboljšava fukciju belih krvnih zrnaca.
Kada se zabrinuti
Vaga je najbolje merilo da li je neko debeo. Savetovališta za gojazne postoje u većini domova zdravlja u Beogradu, na Studentskoj poliklinici, u Institutu za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, zatim u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu.
Oni koji sumnjaju u gojaznost treba da se zabrinu ako je njihova težina koju su imali u 25. godini u međuvremenu porasla za dodatnih pet ili više kilograma.
Izračunajte da li ste debeli
Da li je neko gojazan izračunava se pomoću BMI indeksa telesne mase. Formula izračunavanja BMI je jednostavna. Telesnu težinu u kilogramima treba podeliti sa telesnom visinom na kvadrat. Visinu izražavamo u metrima.
Tako se dobija dvocifreni broj. Ako je manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje. Ako je BMI između 25 i 30 govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 reč je o veoma ozbiljnoj gojaznosti.
Komentari (0)