Želju da prošire svoju porodicu tako što će usvojiti dete trenutno ima 725 parova, ali će u tome uspeti tek svaki sedmi. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, novi dom godišnje nađe stotinak mališana unutar granica Srbije, ali i desetak u inostranstvu. Tako je i 2010. usvojeno 106 mališana, a trenuto se vodi ”pripremni postupak” za 60 dece.
Usvajanje kao poslednja opcija za roditeljstvo
Prema rečima zaposlenih u Sektoru za brigu o porodici Ministarstva rada i socijalne politike, na ovaj se korak najčešće odlučuju partneri stariji od 45 godina, i to uglavnom ”kad iscrpe sve ostale mogućnosti”.
– Usvojiteljske porodice imaju vrlo različite karakteristike po svom poreklu, obrazovanju, profesiji, stambenom i materijalnom statusu, ali njih 95 odsto povezuje ista želja – objašnjava Vukota Vlahović iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku. – A to je da usvoje zdravo dete, što mlađeg uzrasta i njihove nacionalnosti.
Ne može se udovoljiti svim zahtevima
To, međutim, nije uvek moguće. Kako objašnjavaju u ovom ministarstvu, u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja – koji se u Srbiji vodi od 2006. godine i predstavlja bazu podataka o svoj deci i potencijalnim usvojiteljima – skoro svaki četvrti mališan ima neki invaliditet, a skoro svako treće je iz romske porodice, pa su male šanse da se ”udovolji zahtevima” većini kandidata. A, i zakon jasno propisuje da stariji parovi ne mogu da usvoje bebu, jer razlika između njihovih uzrasta ne sme da bude veća od 45 godina.
Interes deteta na prvom mestu
S druge strane, u ovom ministarstvu naglašavaju da je interes deteta uvek na prvom mestu, pa se biraju najbolji usvojitelji. A to ume da potraje i godinama.
– Da bi dete bez roditeljskog staranja bilo usvojeno, ono mora prethodno, po zakonu, da stekne ”opštu podobnost” – dodaje Vlahović. – A to znači da se u odgovarajućem postupku utvrdi da dete ne može trajno da živi sa svojim roditeljima ili srodnicima. Tome, međutim, uglavnom prethode veoma dugi sudski postupci za lišavanje roditelja roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti.
Prednost državljanima Srbije
Parovi sa srpskim državljanstvom uvek imaju prednost u usvajanju, ali se desetak mališana godišnje skući i preko granice. Reč je, bez ikakvih izuzetaka, o deci koja imaju teške zdravstvene probleme, invaliditet, zaostatke u razvoju, pa su parovi iz inostranstva najbolja opcija jer imaju sve mogućnosti da detetu omoguće najbolju negu. U prošloj godini je tako dom izvan Srbije pronašlo 11 mališana, a godinu ranije 15.
Komentari (0)