Foto:

Svaka mama ”žena zmaj”

Izvor: Bebac.com

Na spisku od 43 zemlje u kojima se merio „indeks majčinstva” Srbija je rangirana tek na 37. mesto. U potiljak gledamo mamama iz svih zemalja Evropske unije, ali i Hrvatske, koja je na 27. mestu. Od zemalja regiona samo u Bosni i Hercegovini (41), Makedoniji (42) i Albaniji (43) teže je biti majka nego u Srbiji. Poražavajući podaci su rezultat istraživanja međunarodne organizacije za prava deteta „Save the Children”, u kojem se uslovi za majčinstvo u pojedinim državama ocenjuju na osnovu čitavog niza kriterijuma.

Neki od njih su dostupnost obrazovanja, visina primanja, zastupljenost žena u vlasti, zdravstvena zaštita majke i deteta, upotreba kontracepcije… Analizom ovih podataka „Save the Children” je došao do zaključka da je Srbija među zemljama u kojima je majčinstvo skopčano sa previše problema.

Novosađanka Dragana Ćorić, iz udruženja „Roditelj”, smatra da biti mama u Srbiji predstavlja veliku avanturu, koja uključuje gubitak slobodnog vremena, nerava i novca. Ona podseća da se za to dobija bezuslovna ljubav deteta, ali napominje da se od toga, ipak, ne može živeti.

– Naša zemlja prednjači po broju majki koje su posle porodiljskog odsustva izgubile radno mesto ili su premeštene na lošiju poziciju – kaže Ćorićeva. – Poznato je i da poslodavci u nekim firmama uslovljavaju devojke da potpišu ugovore da neće rađati u narednih nekoliko godina. Nema podrške društva ni oko ukidanja propisa i taksi, tako da majke i ako imaju pravo na neke dodatke i pomoć, moraju da prikupe obimnu dokumentaciju da bi ih ostvarile.

Najveći problem za sve majke je, ipak, kako obezbediti sve što je potrebno detetu, kada se zna da rođenje bebe košta mnogo više od jedne prosečne plate. Samo za najosnovniju i najjeftiniju opremu potrebno je više od 30.000 dinara. Iako je još pre pet godina postojala inicijativa da se ukine PDV na dečje stvari, to se nikada nije dogodilo.

– Pa čak i kada se žene odluče da rode, izbore se sa svim nedaćama koje ih čekaju u prvoj godini života bebe, nastaju novi problemi – kaže Dragana Ćorić. – Čak i u Novom Sadu, gde su u poslednje vreme znatno uvećani smeštajni kapaciteti u vrtićima, i dalje se po dvoje dece „bore” za jedno mesto. Tu situaciju najbolje opisuje slogan koji su osmislili roditelji mališana koji nisu primljeni u zabavište – „Tako mali, a već ispod crte”. Političari pričaju o natalitetu i neophodnosti da se rađaju deca, a nemaju ideju ni kako da našim devojčicama i dečacima obezbede minimalne uslove za pristojan život.

Ćorićeva kaže da je svaka majka „žena zmaj” i da bi društvo trebalo da ceni napore sa kojima neko uspeva da bude dobra mama, poslovna žena, domaćica i da odigra sve uloge koje se pred nju stavljaju.

Prema istraživanju, minus za našu zemlju je i niska upotreba modernih sredstava kontracepcije, po kojoj smo na pretposlednjem mestu, a iza naših žena našle su se samo Crnogorke. Prema podacima ove organizacije, tek svaka peta Srpkinja koristi zaštitu. Nizak procenat od samo 19 odsto, objašnjavaju u „Save the childern”, karakterističan je za grupu najmanje razvijenih zemalja.

Doktor Boris Vraneš, iz Instituta za ginekologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da ga taj podatak ne iznenađuje, jer se zna da se u našoj zemlji godišnje rodi oko 70.000 dece, a obavi se najmanje 100.000 abortusa.

– Problem je što starije kolege lekari „miniraju” upotrebu kontracepcije i savetuju pacijentkinjama da ne koriste pilulu zbog predrasuda o štetnosti hormonske terapije – objašnjava dr Vraneš. – Iako takve intervencije nose potencijalnu opasnost od dugotrajnih i nepopravljivih posledica, u mentalitetu naših žena one su, nažalost, opšteprihvaćene kao metod planiranja porodice.

I stranci su, dakle, procenili da majkama u Srbiji uopšte nije lako, ali oni koji nešto mogu da promene ovde su i sve to već znaju.

NI DECI NIJE LAKO
Kada su u pitanju uslovi za decu, Srbija je na 35. od 43 mesta. Naša zemlja je najlošije kotirana među razvijenim zemljama po upisu dece u predškolske ustanove, jer tek za svako drugo dete ima mesta u vrtiću, a među lošijima je i po upisu u srednje škole.

LOŠE I U AMERICI
Ni u SAD uslovi za majke nisu sjajni, pa su se našle na 31. poziciji. Pre svega zbog loše zdravstvene zaštite i visoke smrtnost trudnica i porodilja. Minus im je i najkraće porodiljsko odsustvo među svim razvijenim zemljama. Traje samo 12 nedelja, tokom kojih majke ne primaju nikakvu novčanu naknadu.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Na spisku od 43 zemlje u kojima se merio „indeks majčinstva” Srbija je rangirana tek na 37. mesto. U potiljak gledamo mamama iz svih zemalja Evropske unije, ali i Hrvatske, koja je na 27. mestu. Od zemalja regiona samo u Bosni i Hercegovini (41), Makedoniji (42) i Albaniji (43) teže je biti majka nego u Srbiji. Poražavajući podaci su rezultat istraživanja međunarodne organizacije za prava deteta „Save the Children”, u kojem se uslovi za majčinstvo u pojedinim državama ocenjuju na osnovu čitavog niza kriterijuma.

Neki od njih su dostupnost obrazovanja, visina primanja, zastupljenost žena u vlasti, zdravstvena zaštita majke i deteta, upotreba kontracepcije… Analizom ovih podataka „Save the Children” je došao do zaključka da je Srbija među zemljama u kojima je majčinstvo skopčano sa previše problema.

Novosađanka Dragana Ćorić, iz udruženja „Roditelj”, smatra da biti mama u Srbiji predstavlja veliku avanturu, koja uključuje gubitak slobodnog vremena, nerava i novca. Ona podseća da se za to dobija bezuslovna ljubav deteta, ali napominje da se od toga, ipak, ne može živeti.

– Naša zemlja prednjači po broju majki koje su posle porodiljskog odsustva izgubile radno mesto ili su premeštene na lošiju poziciju – kaže Ćorićeva. – Poznato je i da poslodavci u nekim firmama uslovljavaju devojke da potpišu ugovore da neće rađati u narednih nekoliko godina. Nema podrške društva ni oko ukidanja propisa i taksi, tako da majke i ako imaju pravo na neke dodatke i pomoć, moraju da prikupe obimnu dokumentaciju da bi ih ostvarile.

Najveći problem za sve majke je, ipak, kako obezbediti sve što je potrebno detetu, kada se zna da rođenje bebe košta mnogo više od jedne prosečne plate. Samo za najosnovniju i najjeftiniju opremu potrebno je više od 30.000 dinara. Iako je još pre pet godina postojala inicijativa da se ukine PDV na dečje stvari, to se nikada nije dogodilo.

– Pa čak i kada se žene odluče da rode, izbore se sa svim nedaćama koje ih čekaju u prvoj godini života bebe, nastaju novi problemi – kaže Dragana Ćorić. – Čak i u Novom Sadu, gde su u poslednje vreme znatno uvećani smeštajni kapaciteti u vrtićima, i dalje se po dvoje dece „bore” za jedno mesto. Tu situaciju najbolje opisuje slogan koji su osmislili roditelji mališana koji nisu primljeni u zabavište – „Tako mali, a već ispod crte”. Političari pričaju o natalitetu i neophodnosti da se rađaju deca, a nemaju ideju ni kako da našim devojčicama i dečacima obezbede minimalne uslove za pristojan život.

Ćorićeva kaže da je svaka majka „žena zmaj” i da bi društvo trebalo da ceni napore sa kojima neko uspeva da bude dobra mama, poslovna žena, domaćica i da odigra sve uloge koje se pred nju stavljaju.

Prema istraživanju, minus za našu zemlju je i niska upotreba modernih sredstava kontracepcije, po kojoj smo na pretposlednjem mestu, a iza naših žena našle su se samo Crnogorke. Prema podacima ove organizacije, tek svaka peta Srpkinja koristi zaštitu. Nizak procenat od samo 19 odsto, objašnjavaju u „Save the childern”, karakterističan je za grupu najmanje razvijenih zemalja.

Doktor Boris Vraneš, iz Instituta za ginekologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da ga taj podatak ne iznenađuje, jer se zna da se u našoj zemlji godišnje rodi oko 70.000 dece, a obavi se najmanje 100.000 abortusa.

– Problem je što starije kolege lekari „miniraju” upotrebu kontracepcije i savetuju pacijentkinjama da ne koriste pilulu zbog predrasuda o štetnosti hormonske terapije – objašnjava dr Vraneš. – Iako takve intervencije nose potencijalnu opasnost od dugotrajnih i nepopravljivih posledica, u mentalitetu naših žena one su, nažalost, opšteprihvaćene kao metod planiranja porodice.

I stranci su, dakle, procenili da majkama u Srbiji uopšte nije lako, ali oni koji nešto mogu da promene ovde su i sve to već znaju.

NI DECI NIJE LAKO
Kada su u pitanju uslovi za decu, Srbija je na 35. od 43 mesta. Naša zemlja je najlošije kotirana među razvijenim zemljama po upisu dece u predškolske ustanove, jer tek za svako drugo dete ima mesta u vrtiću, a među lošijima je i po upisu u srednje škole.

LOŠE I U AMERICI
Ni u SAD uslovi za majke nisu sjajni, pa su se našle na 31. poziciji. Pre svega zbog loše zdravstvene zaštite i visoke smrtnost trudnica i porodilja. Minus im je i najkraće porodiljsko odsustvo među svim razvijenim zemljama. Traje samo 12 nedelja, tokom kojih majke ne primaju nikakvu novčanu naknadu.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Sreda, 06.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije