Ako se u neverici nakon nekoliko meseci ili godina bračnog života pitate: „Zar je to to? Zar sam to potpisala?", znajte da niste jedina, ali i da to ne znači da je došao kraj vašoj zajedničkoj sreći. Problem je u idiličnoj slici bračnog života koja se često prikazuje kao zajednica s ne tako teškim obavezama već, bajka u kojoj ljudi „žive srećno do kraja života". Ali nakon što se suočite s brojnim obavezama i problemima ili razočarate u partnera, normalno je da se osećate iznevereno i usamljeno.
Svađanje oko sitnica
Učestalo svađanje oko sitnica je „crvena lampica" da sa bračnim odnosom, na dubljem nivou, nešto nije u redu.
– Postoji neki dublji problem, ali partnerima je lakše da se svađaju oko sitnica, zato što su to „ipak samo sitnice" – objašnjava psiholog i stručnjak za bračno savetovanje Marjan Tošić.
– Zato je potrebno da oboje zastanu, nađu vremena i obave iskreniji i dublji razgovor o tome šta se to u njihovom bračnom odnosu dešava. Ako nemaju hrabrosti ili veštine da se suoče sa uzrokom problema, u tome će im pomoći stručno lice – objašnjava on.
Kompromis da, ali ne po svaku cenu
Kompromisi su neophodni u životu, do izvesne granice koju svako od nas ima. Partneri koji se stvarno vole i stalo im je do mirnog zajedničkog života, lakše i brže prave kompromise i rešavaju sitnije probleme.
– Ozbiljniji problemi nastaju kod partnera kod kojih je narušen sam temelj njihovog odnosa (ljubav), ili su pak oni kao ličnosti konfliktni, jer su možda u svojoj porodici naučili tu svađalačku komunikaciju, nesigurni su, lično sujetni itd. – kaže Tošić.
– Naše najpopularnije domaće TV serije daju ljudima vrlo negativan i štetan model svađalačke komunikacije. Vrlo je čest slučaj da partneri nesvesno prenose konfliktne odnose sa nekim od svojih roditelja na partnera. Na primer, dvoje ljudi su se dugo zabavljali, dobro se poznaju, ali sa dolaskom deteta, on razvija strah da će biti „lancima vezan" za brak i porodicu i zato počinje stalno da beži iz kuće i puno vremena provodi sa društvom, zbog čega je ona očajna. Posle dubljeg razgovora, ispostavlja se da je imao vrlo strogu majku, sa kojom je imao dugogodišnju tešku „borbu za slobodu". Tu borbu za slobodu on je nastavio da vodi sa svojom ženom, opažajući je nesvesno kao svog tamničara – objašnjava on.
Konflikt kao rešenje
Konflikti su normalni kada nisu česti i kada ne mogu da uzdrmaju sam temelj odnosa između dvoje koji se vole.
– Povremene rasprave „tihog intenziteta", u kojima partneri jedno drugo konstruktivno koriguju su normalni i nema potrebe da se „prevazilaze" – izričit je Tošić. – Međutim, burni, agresivni i česti konflikti su znak da partneri mirno započnu preispitivanje osnova na kojima počiva njihov odnos ili da potraže pomoć.
Prevazilaženje razlika se uči
Razlike u mišljenjima i stavovima uvek postoje i nemoguće ih je ukloniti. Samo je pitanje koliko su te razlike velike, duboke i ugrožavajuće po funkcionisanje bračne zajednice.
– Manje razlike se prevazilaze razgovorom i kompromisom, a za veće je obično potrebna pomoć stručnjaka. Nažalost, ponekad ništa ne pomogne. To se dešava u životu jer se ljudi tokom vremena menjaju, razvijaju u nekom svom smeru i onda im dotadašnji partner prestane da odgovara, jer oni sada traže bitno drugačiju osobu – završava Tošić.
Savetovališta za brak
Ukoliko u bilo kom trenutku pomislite da ne možete da sami rešite probleme nastale u braku, otidite u bračno savetovalište. Besplatna Savetovališta za brak i porodicu postoje u Beogradu, Nišu, Vršcu, Novom Sadu i nekim drugim gradovima i oni su deo sistema socijalne zaštite. Ima porodičnih terapeuta i u nekim domovima zdravlja, dispanzerima i institutima za mentalno zdravlje.
U savetovalištima na budžetu usluga je besplatna, a u privatnim savetovalištima se plaća, a cene variraju. Princip zakazivanja postoji u svim psihološkim savetovalištima, privatnim ili društvenim, a prvi sastanak možete dobiti već za nedelju-dve dana od javljanja, ponekad i pre.
Komentari (0)