Svađa, tuča, džapanje – sasecite to brzo i u korenu

Roditelji katkad ne znaju kako da adekvatno reaguju u datoj situaciji, ali je ispravno da se u tome reaguje na vreme. Taj „problem” treba saseći odmah u startu i u korenu, kako se ne bi ponavljao ili razvio u nešto još negativnije.

Roditeljski i lifestyle portal Pure Wow dao je neke zanimljive smernice kako da to postignete…

Deca oponašaju odrasle, pa ako burno reagujete na neke situacije, verovatno će usvojiti taj obrazac ponašanja. Dakle, pre nego i sami planete na ono što vas iritira ili iznervira, duboko udahnite! Da biste izašli na kraj sa osećanjima i ponašanjem svog deteta, prvo morate da iskontrolišete svoje.

Deca pribegavaju udaranju i džapanju kad više ne znaju kako da se izbore sa vlastitom frustracijom, ako su preterano stimulisana ili ako osećaju da nisu u stanju da se verbalno izraze i povežu sa vama. Njihov mozak se tek razvija i još su nezreli. Kao rezultat toga, njihova emocionalna sposobnost brzo preovladava i fizičko obračunavanje je impulsivna sporedna pojava. Ako ovo znate, umesto sramote i besa koje u tom trenutku osećate, ponudite mu empatiju.

Jednom kad se vaše dete smiri, ponovite ključnu frazu kako biste razlikovali osećanja od čina. Jedan stručnjak savetuje sledeću mantru: „U redu je biti besan, ali nije u redu da udaraš ljude”. Takođe: „U redu je biti ljut, ali nikada nije u redu tući ljude. To ih boli” ili „Ne tučemo se. Nikad te ne bih udario, niti bih dozvolio da ti mene udariš”.

Ipak, upamtite da je najvažnije ono što radite, a ne šta govorite. Iznad svega, budite nežni. Pomozite svom detetu da izrazi svoj bes, strah ili bol. Poslužite mu kao odraz njegovih osećanja: „Video sam koliko si se uznemirio kada tvoj brat nije želeo da se igra s tobom. To te je jako rastužilo”. Dakle, pokažite da osećanja vašeg deteta vrede, ali istovremeno postavite granicu (ne)dopustivom ponašanju.

Stručnjaci kažu da kažnjavanjem deteta koje se tuče nećete sprečiti da ono to nastavi. Tako samo povećavate njegove strahove, zbog čega će nastaviti s fizičkim obračunom. Da bi se to ponašanje saseklo u korenu, potrebno je da se pozabavite osećanjima koja su motivisala dete da se tuče.

Pokušajte da otkrijete situacije koje pokreću neželjeno ponašanje. Prepirka između braće i sestara ili zadirkivanje na igralištu. Jednom kada shvatite okolnosti koje vode do tuče, moći ćete da ih premostite ili ih sasvim izbegnete.

Slanje u ćošak je često kontraproduktivno. Umesto do discipline, to vodi do straha i još više agresije. Korisnije bi bilo da zajedno sednete s detetom negde gde ge mirno, kako bi se „ohladilo” i smirilo. Vaš cilj je da se vaše dete oseća bezbedno jer će tek tada moći da podeli s vama zašto on ili ona imaju nagon da se svađaju ili tuku.

Bukvalno, dajte detetu jastuk za udaranje. Ako to ne možete, onda neka udahne duboko tri puta, neka izbroji do 10 ili mu dopustite da izbaci svoj gnev udarajući nogama o pod. Čak i kada je mirno, možete tražiti da vam pokaže šta bi učinilo sledeći put kada oseti nagon da se udara ili tuče. Jedan terapeut kaže da je tu reč o tzv. mišićnoj memoriji kojoj dete može pristupiti kada se pojavi uznemirenost.