Plakanje nije “rezervisano” samo za devojčice i roditelji koji brane sinovima da plaču čine veliku grešku, tvrde psiholozi. Naročito je važno doba sazrevaju za školu, između šeste i sedme godine, jer tada počinju da prihvataju društvene norme i pravila, među kojima je i ono “suze su znak slabosti, muškarci moraju da budu jaki i nikada ne smeju da plaču”. U tom uzrastu, očevi su glavni uzori sinovima, a u normalnim okolnostima gotovo je nemoguće videti suze u tatinim očima.
U želji da se identifikuju sa njima i postanu “pravi muškarci”, dečaci zadržavaju suze, a kada ne mogu da se iskontrolišu i podlegnu emocijama, nakon toga osećaju stid da su pogrešili i ispali slabići. Evo šta savetuju dečji psiholozi…
Dozvolite dečacima da se isplaču
U teškim situacijama, roditelji, a pre svega otac kao glavni uzor muškom detetu, trebalo bi da zagrli sina i dozvoli mu da plače koliko želi, ističu psiholozi. I reči: “Plači, biće ti lakše”, deluju vrlo lekovito i brišu osećaj stida kod dečaka. U tom uzrastu je tatina podrška i uteha mnogo važnija od nežnog maminog zagrljaja, jer od sedme godine dečaci počinju da se osamostaljuju od majčinog zaštitničkog okrilja pokušavajući da izgrade muški identitet.
Komentari (0)