Sušenje plodova: Može na suncu, ali i u rerni

Za sušenje povrća odaberite plodove kakve biste koristili za pripremu ručka – sveže i neoštećene. To ne bi smeli da budu uveli ili truli plodovi ili oni koji su dugo stajali. Povrće se temeljno opere, očisti i iseče po dužini. Veliki komadi isecaju se po širini kako bi svi bili sličnih dimenzija i ravnomerno se sušili. Povrće se seče na drvenoj dasci i, po mogućnosti, nožem od kvalitetnog nerđajućeg čelika, kako ne bi došlo do oksidacije.

Povrće pre sušenja može da se blanšira: isečeni komadi stavljaju se u proključalu vodu ili na paru, pa se vade pre nego što previše smekšaju. Tako se sprečava kvarenje, a ujedno i skraćuje vreme sušenja.

Sušenje voća na suncu je najjednostavniji način. Plodove stavite na osunčano mesto, najbolje na južnoj strani, po mogućnosti na drvenu podlogu, jer će na metalnoj da oksidiraju, potamne i poprime neprijatan miris. Ako je sunce jako, onda plodove morate nekoliko puta dnevno promešati, da sušenje voća bude što ravnomernije. Kad je skoro suvo, premešta se u hlad, gde će se do kraja dosušiti. Najbolje je da se ostavi tri dana na suncu (preko celog dana) i jedan dan u hladu.

Sušenje voća u rerni ima svojih prednosti jer se na ovaj način i voće i povrće mogu sušiti i kada nije sunčano vreme, ali treba paziti da rerna nikada ne bude pregrejana. Ako je temperatura viša od 80 stepeni Celzijusovih, na površini plodova uhvatiće se tvrda kora, kroz koju će toplota teško prodreti, pa će se puno brže kvariti. Najbolja temperatura za sušenje voća i povrća jeste ona između 33 i 60 stepeni, a tokom tog procesa namirnice se mešaju. Vrata rerne poželjno je povremeno otvarati da bi se ispustila vlaga koja se u njoj nakuplja. Sušenje hrane se može obaviti i na običnom kuhinjskom limu (tepsija), samo na njega treba staviti papir za pečenje.