Ukoliko se usvoji prednacrt Građanskog zakonika koji reguliše porodične odnose, u Srbiji bi od naredne godine surogat materinstvo trebalo da postane moguće. To znači da bi neka zdrava žena, starija od 18 godina, mogla uz saglasnost da rodi dete bračnom paru koji iz tačno utvrđenih zdravstvenih razloga ne može da ima decu. Surogat majčinstvo nije po istim pravilima regulisano u zemljama gde ga je moguće ostvariti, pa zato i ne postoji model koji bi se mogao preuzetii uklopiti kao jedinstven.
– Trenutno zakon kod nas zabranjuje surogat majčinstvo. Ali, ako se usvoji prednacrt Građanskog zakonika kojim se to odobrava, onda oba zakona moraju da budu harmonizovana. Treba konsultovati sve nedležne institucije kako bi se došlo do najprihvatljivijeg rešenja koje je u interesu građanki – rekla je dr Dana Mihailović, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
U javnosti je podeljeno mišljenje da li je Srbija dovoljno „sazrela” za to da se u njoj uvodi jedan ovakav moderan zakon, ali gotovo svi ginekolozi su saglasni u oceni da bi našim građanima trebalo omogućiti ovakav način dobijanja potomstva. Jer, postoje slučajevi parova koji su odlazili u inostranstvo samo zarad surogat majčinstva.
Ginekolog dr Mima Fazlagić kaže da je divna ideja da se surogat majčinstvo ozakoni, jer je važno da se u Srbiji rađa što više dece.
– Žene kojima je ovo jedino rešenje da dobiju potomstvo ne bi trebalo da budu uskraćene – istakla je dr Fazlagić.
Surogat trudnoća je, kaže prof. dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju Ginekološko-akušerske klinike KCS-a, jedan od mogućih tretmana koji je dostupan ženama sa jasno definisanim medicinskim problemima i stanjima. Par koji ne može da ima dece uključuje se u ovaj postupak kada je kod žene odstranjena materica zbog karcinoma, kao i posle obilnog krvarenja posle porođaja ili nekog drugog uzroka.
– Ova vrsta trudnoće potrebna je i kod žena sa urođenim nedostatkom materice, a jajnici su očuvani i normalno funkcionišu, kao i kod žena koje su imale ponavljane pobačaje i za koje se smatra da imaju malu ili nikakvu šansu da iznesu trudnoću do termina.
Postupak je moguć i kod onih žena kod kojih postoje određena medicinska stanja koja bi im ugrozila život ukoliko bi zatrudnele, a to su teška oboljenja srca ili bubrega – istakao je dr Tulić.
Stručnjaci objašnjavaju da surogat majka nema nikakvu genetsku vezu sa detetom koje nosi, a postupak nije mnogo komplikovan. Od parova se uzimaju jajne ćelije i spermatozoidi da bi se produkovali embrioni u „in vitro” uslovima, koji se posle prenose u materičnu duplju druge žene (surogat), koja je saglasna da ih prihvati, iznese trudnoću do kraja, porodi se i preda dete genetskim roditeljima.
Doktor Tulić kaže da su u svetu surogat majke obično mlađe osobe u stabilnoj bračnoj ili vanbračnoj zajednici, a poželjno je da su rađale. Surogat majke mogu da budu član porodice genetskog para koji se odlučio da na ovaj način dobije potomstvo, ili blizak prijatelj sa njima.
– Svi parovi uključeni u ovaj program podvrgavaju se detaljnim ispitivanjima i savetovanjima predviđenim za ovu vrstu postupka. U razgovore su uključeni pravnik, psiholog i etički odbor.
Učestalost ovog tretmana je oko jedan odsto, a stopa trudnoća iznosi od 23 do 43 odsto. Komplikacije nisu česte. Neophodno je da se pokriju troškovi samog postupka, kontrole i održavanja trudnoće do porođaja – kaže dr Tulić.
Najčešći problem u zemljama gde je surogat majčinstvo dozvoljeno jeste da parovi razmišljaju o tome da li će se surogat majka predomisliti, ne želeći da im preda dete. Neke zemlje imaju čak predviđen probni period, gde surogat majka ima određeno vreme da se predomisli da li želi da zadrži bebu.
Srodnice i prijateljice
Neke analize pokazuju da su trećina surogat majki krvne srodnice ili dobre prijateljice majke primaoca. U Velikoj Britaniji i u Izraelu surogat majka se plaća, a u Holandiji, Francuskoj i Australiji plaćanje je zabranjeno. U Nemačkoj, Austriji, Grčkoj i Irskoj ne postoji mogućnost ugovaranja rađanja za drugog, dok je u većini država Amerike ovo dozvoljeno (osim u Nju Džersiju, Mičigenu i Arizoni).
Komentari (0)