Poslednjih 30 godina stalno raste broj obolelih od melanoma, najzloćudnijeg raka kože, ali i drugih nemelanomskih karcinoma kože. Broj novoobolelih povećava se svake godine od tri do sedam procenata, što lekari objašnjavaju kao posledicu istanjenjog ozonskog omotača i nekontrolisanog izlaganja suncu.
Mnogi preplanulost smatraju simbolom aktivnosti i dobrog zdravlja. Međutim, ona je često samo znak oštećenja izazvanog sunčevim ultraljubičastim zracima i zapravo predstavlja pokušaj kože da umanji dalja oštećenja, navode lekari tima „Euromelanom”, koji već godinama ukazuju javnosti na moguće štetne posledice prekomernog izlaganja sunčevim zracima.
Ističu da na neke faktore rizika, kao što su fototip kože i godine, ne možemo da utičemo, ali zato možemo da se pridržavamo mera prevencije. Pod tim se misli na izbegavanje solarijuma i direktnog izlaganja suncu kada je zračenje najjače, korišćenje antisolarnih krema i redovno praćenje stanja kože, a posebno mladeža, kako bi se na vreme otkrile eventualne sumnjive promene.
NAJOPASNIJI SU ULTRALJUBIČASTI ZRACI
Zračenje koje utiče na našu kožu samo je mali deo širokog sunčevog spektra. Ono se, pojašnjava dr Dušan Škiljević, dermatovenerolog u Klinici za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije, deli na infracrveno zračenje, vidljivu svetlost i ultraljubičasto UV zračenje, koje je i najopasnije po našu kožu. Ono može da bude dugotalasno UVA, srednjetalasno UVB I kratkotalasno UVC zračenje.
– Biološke posledice dejstva sunčevog zračenja mogu se podeliti na kratkoročne (osećaj toplote, povećanje vitamina D), srednjoročne (opekotine, tamna i zadebljala koža) i dugoročne, kao što su prerano ostarela koža i pojava maligniteta – kaže dr Škiljević.
Ozonski omotač apsorbuje najveći deo kratkih talasa UVB zraka, međutim zbog istanjenja omotača poslednjih godina sve veća količina ovih zraka ipak stiže do zemlje. A kada je njihova doza prejaka, koža crveni i na njoj se stvaraju opekotine.
– Hronično izlaganje suncu izaziva prerano starenje kože, koja postaje suva, zadebljala, izborana, žućkasto prebojena. Najozbiljnija posledica preteranog izlaganja suncu jeste pojava karcinoma čemu sunčevi zraci doprinose dvostruko. S jedne strane dovode do oštećenja genetskog materijala kože, a s druge umanjuju sposobnost našeg imunog sistema da popravi ta oštećenja – ističe dr Škiljević.
MELANOM MOŽE DA SE LEČI
Melanom je najagresivnija vrsta raka, jer više od 60 odsto smrtnih ishoda uzrokovanih tumorima kože otpada na njega. Dr Jelena Stojković-Filipović, specijalista dermatovenerologije, pojašnjava da ovaj rak nastaje malignom transformacijom melanocita, ćelija koje se nalaze u površinskom sloju kože, epidermu i proizvode pigment melanin, koji koži daje boju i štiti je od ultraljubičastog (UV) zračenja.
Većem riziku da obole od melanoma izložene su osobe svetle kože i kose, sa većim brojem pega i mladeža, više od 50 običnih ili od pet displatično izmenjenih, kao i sa urođenim mladežom većim od šest milimetara. Veliki faktor rizika predstavlja i često korišćenje solarijuma. Melanom, objašnjava doktorka, klinički veoma podseća na mladež. Može se razviti transformacijom već postojećeg mladeža, ali može nastati i na neizmenjenoj koži.
– Zato je važno redovno kontrolisanje postojećih mladeža, kao i praćenje novih promena koje izgledaju kao mladeži kako bi se sumnjive lezije otkrile što ranije. Melanom otkriven na vreme u 90-95 odsto slučajeva može da se izleči – naglašava dr Stojković-Filipović.
BEZ SUNCA NEMA ŽIVOTA
Istina je da preterano izlaganje suncu loše utiče na ljudsko zdravlje, ali lekari ukazuju na to da se ne smeju zaboraviti i brojne dobrobiti od sunca. Sunce, kaže prof. dr Ljiljana Medenica, direktorka Instituta za dermatologiju Kliničkog centra Srbije, čini da se osećamo dobro, ono je potrebno za našu fizičku i psihičku stabilnost.
• Sunce je glavni izvor UVB zraka, koji nam omogućavaju da proizvodimo vitamin D3, neophodan za izgradnju naših kostiju, jačanje imuniteta. On smanjuje rizik od bolesti srca i bubrega, povišenog pritiska, šećerne bolesti i raka.
• Dugotrajno izlaganje UV radijaciji koja potiče od sunca dovodi do pojave starenja i raka kože, supresije imunološkog sistema i katarkte. Zato je neophodno napraviti balans između rizika koje sobom nosi nedovoljno i preterano izlaganje suncu.
• Lekari još nisu saglasni koja je to optimalna dužina boravka na suncu. Ipak, smatra se da izlaganje suncu kože lica, nadlaktica i šaka, nogu i leđa bez antisolarnih krema, i to 5-30 minuta, dvaput nedeljno, između 10 i 15 časova, obezbeđuje zdravim ljudima neophodne količine vitamina D tokom godine.
• Ljudi koji nisu u mogućnosti da obezbede ovaj minimum sunca treba da uzimaju namirnice bogate vitaminom D3 kao što su riba (naročito losos i haringa), džigerica, jaja, mleko i margarin, ili suplemente.
Pratite UV indeks zračenja
Da bismo se što bolje zaštitili od štetnog sunčevog zračenja moramo da pratimo kretanje UV indeksa. Što je ovaj indeks veći, veća je i količina zračenja koje dospeva do zemljine površine, a samim tim neophodne su i veće mere zaštite naročito za one koji imaju svetlu kožu i kosu.
1-4 UV zraci su slabi, oprez nije neophodan
5-6 UV zraci su umereni do jaki, koža lako izgori. Osobe sa fototipom kože 1 i 2 moraju da budu oprezne
7-10 UV zračenje je izrazito jako, oprez se savetuje svima
11+ UV zračenje je ekstremno, potreban je maksimalan oprez
Komentari (0)