U većini slučajeva, alergija se javlja sasvim neočekivano – često čak kod onih osoba koje do tada nisu pokazivale simptome preosetljivosti. „Alergija ipak ne dolazi kao grom iz vedra neba“, objašnjava Margita Vorm, zamenica načelnika Centra za alergije „šarite“ u sklopu Univerzitetske klinike u Berlinu. „Do trenutka kada se tegobe prvi put ispolje, naš organizam je više puta imao prilike da se upozna sa dotičnim alergenom, a da mi to uopšte nismo primetili.“
Alergeni su belančevine nepoznate oganizmu, na koje imunološki sistem reaguje intenzivno. Takve reakcije se često razvijaju postepeno i neprimetno, kao na primer kod alergije na mačju dlaku. Doskora ste spavali s mačkom u krevetu, ali otkako vaša najbolja drugarica ima mačora, retko je posećujete jer već posle nekoliko minuta oči počinju da vam suze, a nos da curi. Vaš organizam je izvesno vreme uspevao da neutrališe nepoznate belančevine bez ikakvih komplikacija. „Ali, imunološki sistem stvara antitela sve dok ih pri ponovnim kontaktu s navodno opasnim belančevinama ne bude dovoljno“, objašnjava Vormova fizičku reakciju.
Određene ćelije imunološkog sistema, tzv. mastociti, pod dejstvom antitela počinju da luče neutrotransmiter histamin, koji uzrokuje tegobe tipične za alergije: svrab, crvenilo, oticanje i otežano disanje. Osim toga, pod dejstvom histamina zidovi sitnih krvnih sudova postanu propustljiviji, uzrokujući crvenilo i pečate na koži.
Zašto baš vi?
Alergije su sve rasprostranjenija pojava tako da se danas kod svake treće osobe ispolje barem jednom u životu. Uzroci su različiti, pri čemu geni igraju veoma važnu ulogu. Ako vam u porodici neko pati od alergijske kijavice, neurodermitisa ili alergije na životinjsku dlaku, izloženi ste većem riziku da i sami obolite. Osim toga, vrlo lako možete da postanete alergični zbog preterivanja u održavanju higijene. Imunološki sistem tada nema priliku da se uvežba i kad-tad će reagovati nekontrolisano.
Kakva je uloga psihičkih faktora?
I stres pogoduje razvoju alergije. Bez obzira na to da li je reč o polenskoj kijavici, napadu astme ili alergiji na nikal, u stresnim situacijama reakcije su burnije ili čak prvi put izbijaju. Određeni imunološki procesi se intenziviraju tako da odbrambeni sistem počinje da se bori i protiv bezopasnih agresora.
Lažna uzbuna
Imajte na umu da ono što liči na alergiju ne mora to stvarno i da bude.
– Osetljivost na mlečni šećer: Ako posle konzumiranja mleka i jogurta imate proliv i bolove u stomaku, niste alergični već vam nedostaje enzim za varenje mlečnog šećera. Sličan enzimski poremećaj postoji i kod simptoma koji se javljaju posle konzumiranja voćnog šećera, fruktoze. Lekar će ustanoviti da li stvarno postoji opasnost.
– Pseudoalergija: Iako vam grlo otiče, a nos curi, lekar nije otkrio sumnjiva antitela u krvi. U tom slučaju, možda je reč o reakciji sličnoj alergiji. Telo odmah reaguje na određene supstance, izbegavajući zaobilazni put preko imunološkog sistema. To može da se dogodi već pri prvom kontaktu. Pseudoalergije se često javljaju kao reakcija na sintetičke dodatke namirnicama, ali i na prirodne histamine, na primer, u kačkavalju.
Lečenje alergije
Medicinski lekovi – Tipični lekovi protiv alergije su antihistaminici. Oni sprečavaju aktiviranje histamina, koji dovodi do ispoljavanja simptoma alergije. Glukokortikodi (npr. kortizon) ublažavaju reakcije imunološkog sistema, ali na duži rok mogu potpuno da blokiraju rad odbrambenog sistema organizma, koji postaje podložan infekcijama. Osobe koje su alergične na trave i polen, grinje ili ubode insekata, mogu da se vakcinišu. Tokom perioda od tri do pet godina, supstanca koja izaziva alergiju prvo se ubrizgava u veoma malim, a zatim u sve većim dozama.
Prirodni lekovi – Zvuči banalno, ali to je najbolja metoda: klonite se alergena! Metode opuštanja (joga, relaksacija mišića po Jakobsonu) dobro su se pokazale u borbi protiv alergije. Nije potrebno da godinama trenirate.
Komentari (0)