Kako pomoći detetu da savlada strah?

Roditelji svoju decu od najmlađeg uzrasta uče da budu oprezni i razvijaju im strah od specifičnih opasnosti poput vatre, vode i prelaska ulice. U ovim slučajevima strah je koristan, jer pomaže da se deca sama zaštite od opasnih situacija i povreda. Međutim, deca mogu biti u strahu od raznih drugih stvari na koje ih roditelji nisu upozoravali, niti su ih time plašili. 

Izvor straha se menja kako dete sazreva. Na primer, strah od mraka ili čudovišta ispod kreveta može se tumačiti kao strah od provale ili nasilja. Zato pomozite detetu da se nosi sa strahom, uzimajući njegova osećanja ozbiljno. Ohrabrite ga da vam ispriča sve o svojim strahovima. Takođe, trebalo bi da detetu date priliku da se suoči sa svojim strahovima.

Neka deca su plašljivija od druge. Kod dece se strah najčešće javlja kada je reč o genetskoj osetljivosti (neka deca su generalno osetljivija i emotivnija). Recimo, ako se majka boji insekata, verovatno će se plašiti i dete. Takođe, plašljivija su deca koja imaju roditelje koji su stalno u strahu i kada pokazuje preteranu zabrinut (deca uče pravila ponašanja gledajući roditelje). Preneglašeno roditeljstvo i stresni događaji (razvod braka, povreda ili boravak u bolnici) mogu da budu okidač za strah.

Foto: Pixabay

Kada beba napuni šest ili sedam meseci starosti, tada formira jaku povezanost i vezanost sa roditeljima ili starateljima. Odvajanje od svojih „posebnih ljudi”, čak i za kratak vremenski period, može izazvati značajnu anksioznost koja se manifestuje kroz jako plakanje. Mnoge bebe u tom uzrastu vole ekskluzivno društvo svojih posebnih ljudi, toliko da razviju strah od nepoznatih. Međutim, kako beba raste od ova faza vremenom prolazi.

Prevazilaženje straha možete da uvežbate sa svojom bebom. Ako je vaša beba uznemirena kada odete iz sobe, a da nju niste uzeli u naručje, recite joj da napuštate prostoriju, ali i najavite svoj povratak. To će joj pomoći da stekne povrenje u vaše reči. Dozvolite bebi da upoznaje nove ljude dok vam sedi u krilu. Beba mora da upoznaje nove osobe, jer samo će tako strah nestati. Ako je vaša beba uznemirena, uzmite je u naručje. Ostavljajući bebu u sobi da plače, učinićete samo da strahovi postanu još gori.

Deca uzrasta od dve do tri godine tek počinju da uče kako da se nose sa svojim jakim osećanjima, kao što je bes. Zajednički strah za decu ovog uzrasta je da imaju iracionalne strahove. Pojedina deca se plaše vožnje biciklom, jer se boje pada i povrede, a neka se plaše da sama uđu u kupatilo, jer misle da ih tamo čeka čudovište.

Podstaknite dete da razgovara o svojim strahovima. Ako se dete plaši da će pasti niz stepenice, opravdajte to, jer deca u ovom uzrastu još uvek nemaju pojam o veličini i prostoru. Nemojte silom dete da suočavate sa njegovim strahom, jer to može pogoršati stvar. Pomozite detetu da se navikne na novu situaciju. Prihvatite i vi da ćete morati da pomognete detetu da jedno vreme izbegava „strašan objekat”.

Foto: Pixabay

Kako dete sve više uči o svetu i ljudima, svojoj okolini, spisak stvari koiih se plaši raste. Neki strahovi su stvarni, a neki imaginarni. Uobičajeni strahovi uključuju strah od mraka, provale, rata, smrti, odvajanje ili razvod svojih roditelja. Imaginarni strahovi su od nadprirodnih bića poput duhova i čudovišta.

Neka vaše dete zna da uzimate njegove strahove vrlo ozbiljno. Dajte detetu istinite informacije o temama kao što su smrt ili rat i neka zna da ste spremni da odgovorite na sva pitanja. Podstaknite svoje dete da se suoči sa njihovim strahom, recimo psom. Na primer, možete početi sa slikama, onda pokušajte da ima kontakt sa štencima, pa sa malim rasama pasa i ako vidite da strah nestaje odvedite ga u park gde ljudi istrčavaju svoje ljubimce.

Dozvolite svom detetu da drži stvar pod kontrolom. Na primer, ako se plaši uljeza, pustite ga da zatvori svoj prozor i ugasi svetlo, jer na taj način uči i o svojim odgovornostima.

Najčešći strah kod dece je strah od mraka. Deca predškolskog i ranog školskog uzrasta najčešće imaju tendenciju da se plaše nepoznatih stvari koje oni ne razumeju ili ne mogu da kontrolišu. Njihova aktivna mašta i njihova nesposobnost da još uvek razlikuju stvarnosti od fantazije, mogu da dovedu do situacije da se plaše čudovišta ispod kreveta. Ovaj strah bi zapravo trebalo i najpre iskoreniti, jer on može poremeti detetovu rutinu pred spavanje. Postoji mnogo načina da roditelji pomognu svom detetu da prevaziđe strah od mraka.

Kao i kod drugih strahova, važno je da priđete detetu da simpatijama i razumevanjem. Nemojte nipošto da ga ismevate ili odbacujete osećanja, jer će u pritivnom postati frustrirano i ljuto. Prvi korak u pomaganju prevazilaženja straha jeste da iracionalni strah prihvati kao svoja osećanja.

Evo nekih predloga:

– Zamolite dete da vam opiše strah i da vam kaže šta ga plaši.
- Pokažite detetu da razumete njegov strah.
- Uverite ih da su bezbedni i recite im da ne postoje čudovišta.
- Ne pokušavajte da uverite svoje dete da čudovišta nema tako što ćete proveriti ormar ili se zavući ispod kreveta.
- Ako se vaše dete plaši mraka zbog mogućih provalnika, možete mu pokazati mere bezbednosti koje ste preuzeli poput zaključanih vrata.
- Recite detetu da vam predloži šta da uradite da bi se osećalo sigurnije.
- Saznajte da li je njegov strah od mraka dolazi zbog drugih briga. Na primer, neka deca se plaše mraka, jer misle da će im se roditelji razvesti ili da im roditelji umiru. Taj strah se samo povećava kada ostanu sami u mraku.
- Razgovarajte iskreno sa detetom kako bi saznali šta ga zaista muči.

Foto: Pixabay 

• Uspostavite rutinu pred spavanje – čitanje knjige je izuzetno dobro za opuštanje i uživanje.
• Stavite noćnu lampu u sobu deteta ili neka ostane upaljeno svetlo u hodniku koje će mu obasjavati sobu.
• Neka gleda samo crtane filmove za njihov uzrast, dok vesti, filmovi ili zastrašujuće knjige mogu lako da ga uplaše.
• Osvrnite se po dečjoj sobu noću u pokušajte da vidite iz njihove perspektive – da li postoji slika ili igračka koja baca senku i izgleda jezivo.
• Redovno vežbanje pomaže da se smanji nivo stresa. Proverite da li vaše dete ima dosta fizičke aktivnosti tokom dana.
• Nemojte ismevati ili omalovažavati strah.

Ponekad se dete toliko plaši da to ometa njihov svakodnevni život i igru. U tom slučaju potražite stručnu pomoć. Deca mogu da nauče kako da upravljaju sopstvenim anksioznostima, a roditelji mogu da nauče strategije u pomoći prevazilaženja straha.