Što kasnije u krevet, veći rizik za gojaznost kod dece

Umesto toga, treba da se fokusiraju na to da održavaju uredan ritam života deteta u pogledu vremena obroka i odlazaka u krevet, rekao je dr Klod Markus, profesor pedijatrije na institutu Karolinska u Švedskoj koji je vodio istraživanje, i čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Pediatrics””.

Istraživanje je veći deo studije o gojaznosti usmerilo na 107 dece u Švedskoj. Naučnici su pratili težinu, visinu i obim struka dece od prve do šeste godine života. Sva deca su bila približno istih mera na početku istraživanja.

Njihovo spavanje praćeno je sedam dana zaredom jednom godišnje tokom čitave studije uz pomoć uređaja na ruci deteta.

– Taj kasni odlazak u krevet je bio faktor koji se isticao. Bio je povezan sa povećanom težinom. Ali ono što vidimo je samo povezanost. Ako dete ode da spava ranije, da li će se nešto promeniti? To je nešto što još ne znamo – rekao je dr Markus.

Doktor dalje objašnjava da bi kasni odlazak u krevet, dakle posle 21 sat, mogao da bude pokazatelj i nezdravog načina života koji rezultira povećanjem težine, a ne da kasni odlazak na spavanje direktno utiče na povećanje težine.

– Moja lična pretpostavka je da je to pre znak neurednog života – kaže dr Markus.

U komentaru istraživanja pedijatrijski endokrinolozi Nikol Glejzer i Denis Stajn iz UC Davis Health u Sakramentu kažu da je moguće da su gojaznost i kasno spavanje rezultat drugih uticaja, poput previše vremena provedenog pred ekranima, nedovoljno telesnih aktivnosti ili manjeg angažmana oko zdravih navika u porodici.

Ali, moguće je i da postoji fizička veza jer neki delovi mozga uključeni u regulisanje ciklusa sna i budnosti upravljaju ishranom.

Ranija istraživanja otkrila su da je kraći san povezan sa većim izgledima za gojaznost u ranom detinjstvu.